Живот у Аустралији из угла Бачкопаланчанке

Мирослава Дукић из Бачке Паланке већ седам година живи у Аустралији. Супруга, који од треће године живота живи у Сиднеју, упознала је пре осам година сасвим случајно у Новом Саду где је радила и прилично брзо донела одлуку да се пресели у ову далеку земљу.

Када је питате какав је живот у Аустралији, одговор баш и није једноставан. Мирослава не спори лепоту и егзотичност континента-државе, али ту су и поједине мане због којих често воли да каже да је Србија ипак боља за живот. Свој живот у Аустралији почела је путовањима, јер јој је и супруг препоручио да прво научи нешто о њиховој култури и усаврши језик. На тим путовањима најјачи утисак свакако остављају бројне егзотичне, али и опасне врсте животиња које су тамо нормалне у великом броју. Мирослава је запослена, а причала је и о томе шта је тренутно велики проблем аустралијских градова као и о трошковима живота.

-У Аустралију сам дошла 2017. године и те прве године сам углавном путовала. Један од најупечатљивијих утисака оставило ми је путовање у Ката Тјута национални парк у Северној Територији и велики камен Ayers Rock или на абориџанском језику Улуру. Овај камен који мења боје у зависности од доба дана и положаја сунца од свих нијанси браон, наранџасте и јарко црвене боје је једно од националних обележја и привлачи милионе туриста широм света. Камен се налази у срцу пустиње. Не зна се тачно како је масивна камена формација настала, али се зна да је ту давно било море. Битно је нагласити да Абориџини сматрају Ayers Rock као њихово свето место и многе активнисти су забрањење између осталог и пењање по њему, тачније постоји одређени део на коме је дозвољена шетња, прича Мирослава за „Недељне новине“.

„Ништа не брини ајкула нема – крокодили су их смазали“

Њено друго упечатљиво путовање било је у место Carns у Квинсленду (Queensland). Из тог места малим туристичким бродом може да се отплови до Великог коралног гребена, што је Мирослава једном и урадила у намери да рони и посматра прелепе корале, разнобојне рибице и корњаче.

-Интересантно је да тамо нема ајкула, а разлог је заправо мало застрашујући. Тако су ме пре него што сам заронила, људи на броду тешили да ајкула засигурно нема што је мени био чудно с обзиром да их читав океан има. Онда су ми рекли: ”Ништа не брини ајкула нема – крокодили су их смазали”. Решила сам да ипак подморницом обилазим корале. Интересантно је да у водама Северног Тропског Квинсленда, које су по мени и најлепше у Аустралији, живе крокодили и неке од најопаснијих медуза на свету. Морам да напоменем да су углавном све плаже ограђене заштитним оградама које спречавају прелазак ајкула и крокодила на обалу. Ипак, по причи мештана, десило се једном приликом да је крокодил дошао до самог дечијег игралишта. Морам да кажем да, на сву срећу нисам видела нити једну од свих наведених опасних врста, рекла је наша саговорница.

Мирослава додаје да на плажама тропског Квинсленда обитавају и неке од најсмртоноснијих риба. Посебно опасна је stone fish или риба камен. Због своје камуфлаже, тешко је уочљива, а уколико човек згази на њу, наступа моментална смрт. Зато се саветује ношење сандала на плажи и у води. Поред свега овог аустралијска природа, а посебно Daintree Rainforest – друга највећа прашума на свету су нешто најлепше што је видела.

-У Сyднејy живи најотровија врста паукова Sydney funnel web. Он се не виђа толико често али биолози апелују ако се уочи, да се не убија због противотрова који је драгоцен у спашавању живота приликом убода ове врсте. Поред овога, веома чест је huntsman паук који је лако уочљив због његове величине. Готово да не познајем особу која није имала близак сусрет са њим. Подсећа на тарантулу али није отрован, но ипак изазива одређене реакције уколико до убода дође. У Аустралији се јако љуте ако им кажете да сте га убили. Он је јако користан јер једе муве и бубашвабе (које су овде и до 8 цм величине). Приобални део града где има доста дрвећа има и змије – питоне.  Лично, никада нисам пливала у океану – ако изузмемо камене базене којих овде има скоро свака плажа. Ипак, десило се да је једном приликом велики талас “донео”малу ајкулу у њега. Али уколико су толико велики таласи онда је плажа затворена тако да су мале шансе да се тако нешто деси док има људи у базену, додаје Бачкопаланчанка Мирослава.

Иначе, како каже, Аустралци су много храбар и прилично флегматичан народ. Једном приликом док је испијала кафу на плажи и ћаскала са пријатељицом, огласиле су се сирене за узбуну. Тада је речено да је ајкула на плажи која је удаљена неких 20 км. Спасилац је захтевао да сви моментално изађу из мора. Био је неки зимски период и само сурфери су били у води, њих 20-так. Мирослава је седела, посматрала и питала пријатељицу: “Јесу ли ови људи нормални?” Њеној пријатељици је била смешна Мирина узнемиреност па је рекла: „Изаћи ће, не брини“. Тек после 10 минута они су неким лаганим веслањем полагано почели да излазе из воде.

Ипак ми наше црногорско, грчко или хрватско море највише недостаје и живим за дан када ћу да запливам „као човек“ без бојазни шта ће ме „шчепати“.

Током 2018. Мирослава је нашла посао, и од тада је променила неколико позиција. Сада ради три дана у недељи као административни радник у Department of Health и повремен посао има у области менталног здравља, што је и предмет њених студија за хуманитарну организацију која се зове St.Vincent De Paul Society.

-На том послу помажем људима који имају менталне и проблеме са зависношћу, а неретко са коморбидалним дијагнозама. Нагласила бих да читав тим ради са овим људима и да већина успе да живи један нормалан живот и поред поремећаја које имају. За мене је то драгоцено искуство јер ту могу пуно тога да научим и видим што рецимо не могу на студијама. Рекла бих да Аустралија има врхунске стручњаке у области менталног здравља. Ипак, постоје и недостаци и у њиховом систему, на пример недостатак психијатријских установа за људе који су са тежим психичким клиничким дијагнозама, а који су неспособни или не желе да пију лекове, прича она.

Најлепше искуство за њу је, како каже, образовање из ког има лепа искуства. Изненађена је била када је схватила колико је њима стало и колико бодре студенте да се што боље спреме. Они заправо дају све од себе да студент положи одређени предмет.

-Иако је енглески мој други језик, кад дођете на постдипломске студије подразумева се да сте га одлично савладали, но ја сам и даље имала потешкоћа. Нису морали да ме разумеју и имали су сва права да ме сруше због граматичких грешака, али нису. Дали су ми шансу да то поправим, каже Мирослава Дукић.

Према речима наше саговорнице, Аусралија је једна уређена земља и систем опорезивања је поприлично строг. Порез је огроман али постоје начини да се легално умањи кроз, на пример, куповину некретнине коју ћете издавати.

Некретнина скупе, али систем социјалне заштите добро функционише

Оно са чиме се Аустралија суочава јесте криза са некретнина, нема их довољно ни за издавање ни за продају. Због тога је влада решила да олакша свима који се одлуче на куповину нове или некретнине за издавање. Сваке године цене кућа и станова расту и јако их је тешко купити. Према аустралијском извештају за 2023, у главним градовима потребно је у просеку 7-8 година да се штеди да би се скупио депозит за кућу. Онда долази банка, и камате које су тренутно доста велике. Нажалост, доста људи је остало без посла и нажалост, изгубили су куће. Ипак, нису бескућници јер систем социјалне заштите овде доста добро функционише тако да постоји јефтин смештај који људи без посла плаћају од социјалне помоћи. То се све чека од шест месеци па и до годину дана али дочекају, нису на улици јер постоје разна прихватилишта која им пружају бесплатну храну и доста повољан смештај. Иначе цена изнајмљивања гарсоњере је од 500 аустралијских долара за једну недељу, а за кућу те цене иду и до 3000 AUD недељно.

Мирослава, као и већина жена, воли моду, лепу и квалитетну одећу и обућу, ипак Сиднеј, као светска метропола, изненадио је у том пољу.

-Што се тиче моде, овде нико оптерећен није. Можете ићи и потпуно неуредни или поцепани нико се не би окренуо. Овде ако носите потпетице у току дана, е онда им упадате у око. Сви су у јапанкама и потпуно лежерни без икаквог оптерећивања брендовима. Због тога је врло тешко уочити ко је богат јер већина јако богатих људи заправо носи гардеробу из Кеј Марта. Они су неоптерећени са тим стварима. Негде ми та опуштеност прија али са друге стране нису модно освешћени па рецимо лепу и модерну гардеробу је тешко наћи. Све је некако сведено и кројеви су им као за баке, али зато сви улажу у образовање, рекла нам је Мирослава.

Ноћног живота нема, трошкови живота високи

Овде се све затвара одмах после поноћи, каже Мира, и ако вам се пије кафа касније, тешко да ћете наћи место у околини.

-Ноћног живота нема, а кафиће са великим баштама немају. Живот је досадан и помало пензионерски. У 5 поподне живе душе на улици нема. Много је досадан живот и једва чекам да дођем у Србију да се дружим са људима. Услуге фризера и козметичара су овде катастрофалне. Први пут када сам отишла на маникир плакала сам кад сам изашла из салона. Косу су ми више пута изгорели иако су ми то фино наплатили. За добар дан дате 300 АУД. Гориво на пример кошта од 1.80 до 2.30 АУД, цигарете су 50 долара по паклици. Трошкови живота су огромни, а плате нису расле.

„Нигде се не живи као у Србији“

-Ипак, чист ваздух и вода су оно што мени прија овде. Нема загађености, вода нема каменца и ми пијемо воду из чесме јер је наша здравија од флаширане. Аустралија је једна прелепа и одлична земља али мени пуно недостаје Србија. Нигде се не живи као у Србији у смислу среће, дружења, опуштеног живота, излазака, шопинга, блискости са људима и везаности за породицу, за крај је додала Мирослава.

Д. Ј. Бујак