Кад време стане: Судбина часовничарског заната

„Битка за опстанак заната“

Часовничарство је веома цењен и по многима, уметнички занат који се бави поправком, израдом и одржавањем свих врста сатова – ручних, зидних али и старих џепних механичких сатова. Мирна рука, прецизност, стрпљење и време посвећено справи која нам време и показује, неке су од главних специфичности и разлога зашто бројни мајстори истрају у овом послу. 

Занат часовничара некада је био далеко цењенији јер су и сатови били доступни само одређеном, богатијем делу становника, па су часовничари уживали велико поштовање. У времену масовне производње, дигиталних уређаја, паметних телефона и сатова, и овај занат је све мање цењен, али су прави мајстори и данас тражени јер су скупоцени сатови и даље престиж, а њихове поправке су захтевне и скупе.

Часовничарство се развија у Европи још у средњем веку, а посебно се усавршава у Швајцарској, која и данас важи за симбол врхунског квалитета. Некада се часовничарство учило кроз шегртовање, док се данас знање стиче у стручним школама или кроз праксу код мајстора.

У Бачкој Паланци данас постоји неколико часовничарских радњи. Један од занатлија је Драгиша Ачански који већ 35 година има часовничарску радњу у центру Бачке Паланке. Овај занат научио је уз старијег брата, који се такође бави истим послом али у Новом Саду.

-Овај занат је захтеван зато што има пуно детаља, сваки квар је другачији, постоје сличности, али углавном је сваки сат по нечему специфичан. Овај занат био је наравно, као и многи, некада много другачији, тачније некада је ситуација била боља. Више су се носили сатови, времена су била другачија и у финансијском и сваком другом погледу. Данас имамо сатове који су повезани са паметним телефонима, али то више није сат, него дигитални уређај, каже наш саговорник.

Ипак, данас млади носе сатове, да ли као модни детаљ или као вредан поклон од драгих људи, није ни важно, каже наш саговорник, битно је да се и данас препознаје и цени квалитет.

-Данас се то некако поделило, онако строго, на оне који стално носе ручни сат и на оне који их уопште не користе. За све ове године колико сам у овом послу, радио сам свашта, било је време када сам и продавао сатове, да бих се после опет вратио мом основном занату. Ако бих упоредио бављење овим занатом у Новом Саду, где и данас мој брат има часовничарску радњу, и овде у Бачкој Паланци, морам да кажем да су разлике велике, јер ипак је Нови Сад велики град, има много више оних који носе скупе и квалитетне сатове те су им и услуге сајџије неопходне. Мајстора нема, а скупих сатова, чије су и поправке скупе, има, прича он.

Часовничар Ачански каже да има и данас оних који долазе у његову радњу са жељом да поправе ручне или зидне сатове.

-Углавном су то неке ситне поправке, на пример замена батерије или механизма, али има и оних који имају добре сатове. Посебно ме обрадује када неко донесе ручни механички сат који хоће да се поправи. У овај посао сам ушао као веома млад и напросто сам навикао то да радим и никад ми није представљало проблем. Често ме људи питају како ја то радим и мисле да ми је потребно баш велико стрпљење, али ја не гледам то тако, за сатове ми не треба стрпљења. Чак и волим тај мир који ми пружа овај занат, пустим музику и радим полако и уживам у томе, додао је часовничар Драгиша Ачански.

На питање да ли часовничарство као занат има будућност, Драгиша каже да све то много зависи од места у ком живите и радите. Поједини занати, попут овог, потребнији су и цењенији у већим градовима. Има и младих који часовничарство науче код нас, па онда одлазе у Швајцарску на даље усавршавање, а онда и у Јапан где имају прилику да раде као мајстори.

И часовничарство, као и други занати који су некада били много заступљенији, прилагођава се новом, брзом темпу живота. Без обзира на дигиталне уређаје за које су данашње генерације везане готово од доласка на овај свет, увек ће бити оних који цене и поштују предмете из неких старих, за многе, бољих времена.

Д. Б.

Пројекат је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.