Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (13. јул)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Путер“ – Асако Јузуки

Манако Кађи седи у притвору у Токију, оптужена за серијска убиства усамљених мушкараца за које се тврди да их је заводила својим укусним домаћим јелима. Случај је разбуктао машту нације, али Кађи одбија да разговара са новинарима. Све док јој новинарка Рика Маћида не напише писмо у којем је моли да јој открије рецепт за говеђи гулаш – чему Кађи једноставно не може да одоли.

Рика, једина жена у својој редакцији, остаје да ради докасно сваке вечери и ретко кува ишта више од инстант резанаца. Како се њени сусрети са Манако нижу, све више личе на мастерклас из кулинарства него на новинарско истраживање. Рика се нада да ће јој ова гастрономска размена помоћи да сазна нешто више о Кађи и извуче њено признање, али заправо она доживљава промену. Са сваким оброком који поједе, нешто се буди у њеном телу. Да ли она и Кађи имају више тога заједничког него што је испрва мислила?

Инспирисан истинитим случајем осуђене преваранткиње и серијске убице, познате као „Убица са конкацу састанака“, роман Путер Асако Јузуки представља живописно и узбудљиво истраживање мизогиније, опсесије и забрањених ужитака у храни. (laguna.rs)

„Последња љубавна песма“ – Лусинда Рајли

Понекад је љубав највећи ризик од свих

Када Сорка О’Донован упозна Кона Дејлија – наочитог, али неприхваћеног музичара из њиховог малог села на ветровитој обали западног Корка – њен живот се заувек мења.

Кон с бендом Рибари у Лондону доживљава вртоглави успех, али испоставља се да је цена славе превисока. Старе тајне прете да униште све што је створио.

Двадесет година касније, Рибари се поново окупљају због великог хуманитарног концерта на Вемблију. Али Кон је нестао пре више од десет година. Само једна особа зна колико је важно да се истина открије — јер ако се Кон Дејли појави пре него што тајне разоткрију, прошлост би могла да се понови… са још трагичнијим исходом.

Лусинда Рајли објавила је првобитно овај роман под именом Лусинда Едмондс. Ово издање приредио и освежио Хари Витакер, Лусиндин син и коаутор романа Атлас: прича Тате Солта.

„Роман ме је потпуно обузео, сломио ми срце, али сам се упркос свему заљубила. Предивна прича о љубави и губитку. Потпуно очаравајуће.“ – Ема Кауел

„Последња љубавна песма делује као откриће изгубљеног драгуља… Има све оно што волимо у Лусиндином писању – дубину емоција, сложене ликове, изненађења и обрате, а пре свега љубав. Делује као поклон… последњи осмех, пољубац и нежан опроштај.“ – Санта Монтефјоре (laguna.rs)

„Кад звона занеме“ – Влада Арсић

Прича о времену када је Србија била земља смрти, а Ваљево њена престоница.

У тренутку док Удба у послератном Београду раздваја „жито од кукоља“, иследници хапсе и времешног лекара Андрију Срећковића, оптуженог да је помагао и лечио народне непријатеље. Уверени да је старац коначно долијао и да ће морати да „плати за све“, и не слуте да се агонија несрећног сужња већ завршила тридесетак година раније у Ваљеву, у граду у коме је изгубио све што је могао да изгуби.

Пред старчевим очима, у мемљивој ћелији Удбе у Ђушиној улици, нижу се најстрашнији призори из живота његове породице, а вероватно и најтежи у историји читавог народа. „Србија је на коленима“, писао је Арчибалд Рајс о том периоду, описујући ток епидемије пегавог тифуса који нас је и буквално довео на руб биолошког опстанка.

У нестварном мозаику сатканом од драматичних догађаја, у којем се укрштају судбине историјских личности и непознатих јунака из народа, одвија се и љубавна прича чији нас дирљиви исход уверава да живот увек побеђује смрт.

„Ратна болница ваљевска и Србија као земља смрти упечатљива су позадинска слика главног тока овог романа који патњу недужног човека уздиже до узвишености универзалне трагедије. Влада Арсић је овим романом искорачио за још један корак ка просторима чисте лепоте коју добра књижевност исијава и навешћује.“ – Радован Бели Марковић

„Прожимајући стварност и фикцију, аутор вешто тка наративне нити које судбину Андрије Срећковића, и с њим повезаних личности, преплићу кроз два периода. Наизменично водећи ликове кроз ове две различите сценографије, Влада Арсић на изванредан начин ствара напету атмосферу трилерског заплета са неочекиваним расплетом, који освежава тешку тематику.“ – Др Владимир Кривошејев, историчар (laguna.rs)