„Драги људи, биће ФЕП-а!“

Првог дана 30. по реду Фестивала еколошког позоришта за децу и младе, од 19.00 часова одиграна је представа „Врт ветрова“ на отвореном, код Градске плаже у Бачкој Паланци. Након тога, одржана је церемонија свечаног отварања фестивала на рукометном терену Спортско-рекреационог центра „Тиквара“.

Представа „Врт ветрова“, у извођењу театра из Шпаније Cal y Canto Teatro, била је намењена узрасту од 7 до 107 и заиста је и одушевила све присутне, како децу, тако и родитеље. Глумачка екипа из Шпаније обучена у беле интересантне костиме извела је перформанс уз музику која је имитирала карактеристичне звукове из природе, оглашавање различитих животиња, а од рециклираног материјала направљене су животиње које су глумци вешто винули високо па је ветар плес животиња учинио и више него забавним.

Ана Ортега, која је режирала ову представу и глуми у њој, за „Недељне новине“ је објаснила да је представа уствари улични перформанс који представља младе људе који плешу са ветром, заједно са присутном публиком.

Након ове представе, публика се преселила на терен СРЦ „Тиквара“ где је уприличена церемонија свечаног отварања 30. Фестивала еколошког позоришта за децу и младе. У програму су учествовали: Дечија кућа „Различак“, Драмски студио „Просценијум“, ШОМО „Стеван Христић“ као и ОШ „Херој Пинки“.

Директорка Соња Петровић у свом говору је истакла како се сваке године негде у мају месецу постави питање „Хоће ли ове године бити ФЕП-а“?

-Иако се већ 30 година у свим недаћама, кризама и околностима, Фестивал у континуитету одржавао, и даље се увек стрепи хоће ли бити ФЕП-а. Питате из страха, радозналости, забринутости, потребе за помогнете и одржите традицију. Из потребе да пружите деци барем та четири дана на која рачунају. Четири дана културе, четири дана слободе, четири дана у којима ваша деца имају право на културу и уметност. Драги пријатељи, сарадници, саборци, феповци, драги гости, покровитељи, спонзори, а пре свега драга децо: Биће ФЕП-а!

Она је додала да је за свих 30 година колико постоји, ФЕП претрпео бројне кризе, али да је увек опстао и сазрео у једини прави културни симбол овог града.

Д. Ј. Бујак