Живот после рата

Мирко Баилов (1973) из Бачке Паланке је ратни ветеран Друге гардијске ударне бригаде, био је учесник рата у бившој Југославији, а  почетком 1992. године је у селу Церић, у општини Нуштар близу Вуковара, доживео тешко рањавање. Том приликом је задобио тешке телесне повреде опасне по живот.

У то време осамнаестогодишњак је по добијању сазнања да су њиховог пријатеља отеле хрватске снаге из воза, одлучио да се пријави у војску заједно са још неколико својих другова. После завршене обуке, отишли су на вуковарско ратиште и његова група је распоређена код Мирковаца. Наставили су борбу у селу Церић где су се водиле велике и тешке борбе са припадницима ЗНГ и Баилов је са поручником ишао у извидницу према Хенриковцима и Нуштру. Кобног дана, 1. јануара 1992. године, је Баилов нешто пре поноћи доживео тешко рањавање када га је покосио рафал из аутоматске пушке у блиској борби са усташким снагама.

Рањен је са два метка у леву руку и имао је необјашњиву прострелну рану на врату. Само Божјом вољом је то преживео после пет дана у коми. Последње чега се сећа био је пламен из пушчане цеви. Пребачен је у болницу у Београд, а лечен је и рехабилитован у КБЦ „Карабурма“. Извршене су му две интервенције на шаци. Једна је била пластична интервенција пошто је шака била веома оштећена, а у другој интервенцији су морали да му одстране део зглоба шаке. Рана на врату је, пуком срећом, зарасла без проблема и Мирку кичма није оштећена тако да је остао покретан. Ова рањавања су довела до тога да је добио инвалидитет од 40 одсто.

Биле су то јако тешке године, поготово за борце на ратишту које су бранили српски народ и становништво на ратом погођеним подручјима. После рањавања уследила су сећања на ратне дане и неизбежне ноћне море.

Мирко Баилов се после ратних дешавања пријавио у ратне војне инвалиде и био један од оснивача удружења у Бачкој Паланци. У почетку је Баилов био председник РВИ на Покрајинском нивоу, а 2016. године је преузео вођење удружења у Бачкој Паланци где и дан данас врши ту функцију. Кроз ово удружење су ратни војни инвалиди учествовали у доношењу новог закона о правима ових особа, на шта је он посебно поносан, а радили су и на побољшању квалитета живота својих чланова и породица палих бораца.

Законом о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, усвојеним 2019. године, су ратним војним инвалидима враћене све бенефиције које су им биле одузете законом из 2003. године који је био неуставан и дискриминаторски према оцени Европске уније. Постоји 25 права у закону, али ово су најважнија. Ратни војни инвалиди примају сваки месец инвалиднину до краја живота, она се и наслеђује, затим имају борачки додатак и право на приоритет у запошљавању.

Остале су последице тешког рањавања које Баилов и данас осећа. Губитак велике количине крви приликом рањавања је оставио последице на метаболизам, а такве тегобе су се јавиле много касније кроз инсуфицијенцију (неправилан) рад бубрега, јетре…

Баилов дели судбину својих ратних другара који су рањени на ратишту, а опоравак траје и дан данас иако је од рата прошло 32 године. Једноставно, бори се са животним недаћама и води живот као други људи. Ипак, сада је много лакше када је држава препознала проблеме ратних војних инвалида и доста им помаже.

Као ратни војни инвалид, Баилов не носи никаква ортопедска помагала, зато што му недостаје део зглоба леве шаке и визуелно се по њему никада не би рекло да је особа са инвалидитетом. Нема већих проблема у смислу дискриминације у друштву осим мањих проблема у јавним установама, јер би ове особе требале да имају приоритет, на пример у Дому здравља да имају предност код заказивања специјалистичког прегледа, у Полицијској станици код вађења разних личних докумената, Општини… Све јавне установе имају кодекс понашања према ратним војним инвалидима и генерално према особама са инвалидитетом, само је индивидуална ствар да ли тај службеник поштује и уважава права ратних војних инвалида. Дакле, не постоји кровни закон који обавезује службенике у јавним установама како се поступа са ратним војним инвалидима.

Мирко Баилов данас ради одговоран посао и помаже члановима у удружењу кроз пружање саветодавне и правне помоћи. Има породицу, супругу која га је свих ових година увек подржавала и била уз њега када му је било најтеже, као и две ћерке.

С. Недић

Пројекат „Живот после рата“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.