Академик Рајко Игић: Човечанство је на „Титанику“

У Европи се данас води рат који се све више шири. Мало је земаља које покушавају да натерају зараћене стране на преговоре и зауставе рат; многе се сврставају на једну или другу страну и победници једва чекају да поделе плен. На Далеком истоку, Кина и САД се припремају за још већи сукоб.

Да ли медицина може помоћи да учесници ратова отпочну мировне договоре и спречити нове ратове? Може ли она свима указати да од стотине до хиљаде изгубљених живота дневно у Украјини и – од недавно – скоро толико у Русији нису неопходне ради отимања богатстава и утицаја, већ да нас због похлепе вероватно чека и атомски рат. Тако је цео свет данас укрцан на „Титаник”.

Ево шта сам урадио као лекар и избеглица због рата у Босни и Херцеговини који је трајао од марта 1992. до децембра 1995. године. У том рату је живот изгубило око 140.000 Муслимана, 97.000 Срба и 28.000 Хрвата, а више од два милиона људи је расељено – тврди Цвитковић (Хрватска љевица, 1996). У 1998. години сам послао писмо с неколико прилога у водећи медицински часопис с предлогом – хајде да размотримо да ли и како медицина може допринети превенцији рата и окончању постојећих ратова. Поменуо сам речи Рудолфа Вирхова (Rudolf Virchow, 1821-1902), чувеног немачког патолога и политичара који је тврдио да медицина мора учествовати у политичким одлукама како би се спречиле болести, патње и умирања – тако се родила превентивна медицина. Приложио сам чланак америчког Нобеловца Дадли Хершбаха под називом „Делфин прочанство” (Dudley Herschbach: The dolphin oracle) у ком се пледира за међусобнно комуницирање, а навео сам и речи Антона П. Чехова: „Човек је жртва у апсурдном свету”.

У новембру, 1998. године, Ричард Смит (Richard Smith), главни уредник британског медицинског часописа (British Medical Journal, BMJ) ми је писао: – Признајем да је моја прва реакција на ваше писмо у коме указујете да постоји начин да ратове спречавамо личило на немогућ подухват. Али када сам размишљао и прочитао прилоге из вашег писма, учинило ми се да можемо нешто урадити. Често је предамном Ајнштајнов савет: Боље је упалити свећу него да живимо у мраку. Разговараћу с мојим колегама из редакционог одбора на који би начин могли допринети вашој мисији.

Фебруара следеће године, стигло ми је друго Смитово писмо, овог садржаја: Последица вашег писма је уводник који смо објавили у нашем Божићном издању часописа. Исти се налази на веб страници BMJ и већ смо примили бројне реакције.

Ево о чему су три члана редакције писала у божићном издању BMJ. Имагинативно размишљање показује да медицина може допринети миру и обустављању рата. У чланку се наводи да на сваког војника убијеног у борби гине један војник који није учесник у борби и 14-15 цивила губи живот због лошег склоништа, хране, воде, епидемија – они су неколико пута физички и психолошки рањавани. Сви медицински радници, посебно најбоље едуцирани, треба да се међусобно удруже у оснивању међународних споразума који ће одређивати оружје које се, поред нуклеарног и биолошког, не сме користити (нпр. касетна муниција; Русија и САД нису потписале забрану коришћења тог оружја).

Аутори су поменули следеће Вирховљеве речи – „Медицина је друштвена наука, а политика није ништа друго него медицина на великој скали”. Произилази да реч медицинских удружења треба да се данас чује у Русији, САД, Украјини и низу земаља учесница у том европском рату. Рат данас букти на далеко већој скали од оног у Босни и Херцеговини или на Косову. Медицина не сме окретати главу и правити се да не види страдање и патњу војника, гомиле мртвих тела, избеглице и ратна разарања. У рату гину и цивили, укључујући старце и децу. Најопасније је ширење рата на Русију јер ако се та земља нађе пред поразом, Руси ће употребити атомско оружје.

Када је „Титаник” тонуо, тврди се, неки су се из доњих кабина пењали у горње-луксузне и пљачкали вредан накит, злато и новац. Међутим, то богатство нису дуго имали у рукама.

У Србији се већ дуго свађамо око рударења једног метала, које ће земљи донети богатство кроз 10 година, а ми се око тог блага већ отимамо. Ранија власт, која је позвала модерне рударе, не жели да садашња власт припише себи тај историјски подухват. Можда је циљ старијој екипи – „сменимо садашњу власт, па ћемо ми кренути с копањем”. Изгледа да су се ти политичари сетили великог потеза српских владара из 13. века који су позвали Сасе, искусне рударе и чак им дали независну општину, само да рударењем сребра, злата, гвожђа и ковањем новца и разних предмета омогуће просперитет земље.

Вероватно је код нас данас у питању спор о томе ко ће почети рударење и ући у историју; ако историје уопште буде, јер није познато да ли ће овај Титаник стићи на одредиште. Садашњи европски рат је, као и неколико претходних, последица себичности и отимања природних богатстава и контроле Источног подручја Европе, не само Украјине већ вероватно и Русије. Изгледа да биолошка еволуција није унапредила човека у односу на многе сисаре код којих јединка обележава „свој простор” и када у њега загази друга, настаје жесток сукоб. Човек је очигледно инволуирао, тј. отишао корак назад, јер велике и моћне групе (државе) обележавају „своју интересну зону”, наравно и природно богатство у њој.

Али, неће последице овог похода на Исток бити онакве какве су биле у доба Наполеона и Хитлера. Човек је у међувремену створио могућност ужасног самоуништења, ако одпочне атомски рат. Мада је десетогодишње припремање Украјине да се примакне Западу било полу-успешно, питање је да ли је то био рационалан поступак. Тешко је проникнути у себичне намере вођства интересних зона, они су егоисти који у овом рату заборављају да је целокупно човечанство на Титанику који ће се потопити чим експлодира прва атомска бомба и уследе друге.

Неће нуклеарне експлозије, попут оних у Хирошими и Нагасакију бити усамљене, бројне су такве и много јаче направе у рукама више држава. Овај рат и друге ратне катастрофе могу превенирати удружене медицинске снаге, укључујући проминентне медицинске стручњаке. Послушајмо великог уредника Смита, чланове његове редакције БМЈ и недавни апел против атомског рата групе уредника медицинских часописа коју предводи садашњи уредник БМЈ, др Камран Абаси (Абаси и сарадници, 2023), јер медицина је лек против себичности.

Доктори и сви медицински радници могу утицати на целокупан народ земаља које на било који начин, директно или индиректно, учествују у овом и сваком другом рату. Тако се формира антиратно расположење које врши снажан притисак на зараћене стране и помагаче рата.

Аутор: Др Рајко Игић