Црква у Обровцу – културни и верски светионик православља

Бачкопаланачки хроничар, Леонард Немет, 2022. године објавио је књигу под називом „Колекционар паланачких успомена“, у којој су сабране бројне приче из прошлости Бачке Паланке и околних места. Немет је аутор више оваквих књига, а „Колекционар паланачких успомена“ конкретно обухвата неколико целина – о ватрогаству у Бачкој Паланци, културно-историјској топографији Бачке Паланке, времену Великог рата на нашим просторима, о животима познатих Бачкопаланчана али и занимљиве и никад испричане приче наших суграђана.

У делу књиге „Црква Светог Пантелејмона у Обровцу 1782-2012. – летопис поводом 230. годишњице“ Леонард Немет писао је и о историјату и архитектури цркве у Обровцу.

Историја насеља и цркве св. Пантелејмона

Обровац лежи на некадашњим обалама Дунава и Мостонге, река које омеђују простор на којем се одвијао интензтиван живот од раног неолита до велике сеобе народа крајем првог миленијума, који су оставили материјалне доказе трајног или пролазног карактера о свом битисању на овим просторима. Златан новац Келта из I века пре н.е. као и керамика, украсни предмети, оруђе и оружје Сармата-Језига из III и IV века н.е. доказ су континуитету живота старих народа на простору Обровца и у његовом окружењу. Трагови насељавања Хуна и Авара од V до VIII века откривени су на локалитету „Јарош“ (Нови Обровац) и на „Бари“ (у Доњем Обровцу). То су гробови у којима су били сахрањени коњаници и коњи заједно, што недвосмислено указује на боравак тих народа на подручју Обровца. Словени, Франци, Бугари, Мађари, после пропасти аварске државе у VIII веку, насељавају ове крајеве, а неки народи, као Словени и Мађари, трајно остају на овим просторима до данашњих времена…

Први запис о насеобини-насељу Обровац под тим именом налазимо у једној папској були из 1308. године. Из тог скромног записа-документа сазнајемо да село Обровац плаћа папски десетак. Нажалост, из тог документа не знамо ништа о локацији насеља, националној и верској припадности становништва, као што не знамо ништа ни о друштвеном и привредном животу. Међутим, можемо са сигурношћу констатовати да насеље Обровац у предтурском периоду, дакле пре 1526. године, има 19 пореских обвезника (глава породице) који плаћају порез. Са повлачењем Мађара на север пред турском најездом, у ове крајеве насељавају се Срби, највише 1526. до 1553. године. Из једног писма фра-Ђорђа Утешиновића, упућеног 1538. године цару Фердинанду Хабсбургу, каже се: „Срби-Раци су се раширили преко половине Угарске и насељавају се свугде где год турско оружје продре“.

У турском периоду је Обровац, по попису из 1547, имао шеснаест пореских обвезника, по попису из 1578. деветнаест, а 1590. четрнаест. Одмах по окончању такозваног Великог аустријско-турског рата 1699. године, у Обровцу су била двадесет три домаћина са пореском обавезом, а 1719. њих двадесет. Од 1720. године жупанијски пописивачи, поред броја опорезованих домаћина, наводе и њихова имена, као и име сеоског кнеза (ешкут, биров, ритер). На основу имена и презимена пописаних сазнајемо националну и верску структуру становништва. Године 1743, дакле две године пре него обровачка црква добити парохијално звање, у Обровцу има четрдесет и један домаћин који плаћа порез, а сви су Срби православне вероисповести. Обровац се у том периоду налазио на локалитету Кленовац-Црквине, који је удаљен око један километар северозападно од данашњег положаја села. На поменутој локацији нису вршена систематска археолошка истраживања, али су површинске налазе фрагмената керамике, костију, цигала и делова оруђа стручњаци датирали у турски период. На локацију Кленовац-Црквине излазио је археолог магистар Јован Коледин и на основу материјалних артефаката констатовао да је на том месту у средњем веку постојало насеље са црквом.

У летопису Црквене општине Обровац налазимо запис у коме се каже: „Стара црква се налазила на букинској (младеновачкој) страни“, што одговара локалитету Кленовац-Црквине. У старој цркви службовали су парох Филип Панић (умро 1760) и јереј Јован Петровић (умро 1765). Они су нам оставили тај тако важан, а можда и једини запис о локацији старе цркве и насеља Обровац на локалитету Кленовац-Црквине. За време службовања ове двојице свештеника, године 1757. почела је са радом школа у Обровцу. У то време архијереј бачки био је митрополит Павле Ненадовић, један од оних првосвештеника који су највише учинили за црквено и народно просветитељство. Он је 25. септембра 1759. године упутио распис у коме између осталог, каже: „Јесмо вам много наручивали и совјетовали да своју децу у школе и науке дате“. Такође, важно је напоменути да су за време дијецезе архиепископа Павла Ненадовића уведени „протоколи“ или „написаније“ крштених, венчаних и умрлих, 1767. године, а у Обровачкој парохији нешто касније – 1772/73. године.

Тих година је у Обровцу забележен знатан прилив нових житеља. Из наредних жупанијских пописа, године 1769. видимо да у Обровцу има дведесет седам пореских обвезника, 1773. године је сто дведесет шест српских породица плаћало порез. Међутим, можемо са сигурношћу утврдити да тај прилив становника од 1743. до 1773. године, односно повећање броја породица није могло бити последица природног прираштаја, него груписања насеља на данашњој локацији Обровца. Доношењем Урбаријалног едикта 1782. године и првог просторног плана насеља Обровац 1771. године, који је израдио инжењер Франц Денк, поред доњег села (лева и десна обала речице Бегеј) формира се и горње село (Oberdorf), у које ће бити насељени Немци почетком XIX века. Дакле, Обровац на новој локацији формиран јеод старог Обровца (са локације Кленовац-Црквине), села Метковић (које се налазило на граници између обровачког и гајдобранског атара), насеља Јовићко Селиште (било је на тромеђи обровачког, гајдобранског и товаришеваског атара) и насеобине Кађуде (на граници обровачког и товаришевског атара).

За време службовања тројице свештеника – Алексија Живковића (службовао до 1773, умро 1787), Гаврила Радивојевића (службовао од 1773, пензионисан 1806) и Петра Јовановића (службовао од 1773. до 1804), изграђена је садашња црква 1782. године на левој обали речице Бегеј, у доњем, српском делу на новој локацији села. Било је то у време митрополита Мојсија Путника и Цара Јосифа II.

Тада је Обровац имао око 900 становника, а његов атар је захватао површину од 4.100 катастарских јутара. Од тога су 1100 јутара биле оранице, а ливаде, пашњаци и шуме простирали су се на око 3000 јутара. Са тим привредним и људским ресурсима Обровчани ће ући у XIX век.

На самом почетку XIX века у обровачком светом храму службовали су свештеници: Аврам Радивојевић – од 1804. до 1820, Василије Пиља – од 1805. до 1816. и Стефан Петровић – од 1805. до 1836. године. У њихово време обровачка црква св. Пантелејмона је животописана, а на њен торањ су подигнута звона…

Живопис цркве св. Пантелејмона

…Иконостас цркве св. Пантелејмона у Обровцу осликан је (као и у свим православним црквама) у строгој канонској форми и распореду икона према важности у хришћанској православној хијерархији. У соклу иконостаса налазе се четири сцене изнад којих су четири престоне иконе. Икону св. Пантелејмона, патрона цркве, урадио је С. Поповић, а остале три иконе – Богородица са Христом, Христ који благосиља и Јован Крститељ – представљају рад сликара М. Марковића из Панчева. Рађене су 1908. године…

Покретна икона Светог Саве (уље на платну) – рад Данијеле М. Јандрић из Обровца настао 1996. године – налази се изнад архијерејског трона…

Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена