Да ли ће бити новог поскупљења хране?

Аграрни буџет за 2025. годину износи рекордних 149,5 милијарди динара, што је чак 7,5 одсто укупног буџета. Ипак, већина средстава отићи ће за директна плаћања произвођачима, како би изашли из кризе која траје већ неколико година.

Буџет за пољопривреду можда јесте историјски, али га стручњачи оцењују као кризни услед лоших резултата које бележимо последњих година у овој грани привреде.
Пољопривредник Милан Булајић из Бачке Паланке оцењује да су на кризу утицале, како климатске промене, тако и глобална дешавања. Ипак, промена временских услова је нешто што последњих пар година много утиче на приносе готово свих култура.

-Не погађа то само наше подручје, ево имате ситуацију и са какаом, слаб род ове биљке довео је до скока његове цене па је самим тим и цена чоколаде порасла. То је само доказ да природа може да кроји цене, и да ни ми нисмо изузети са глобалног тржишта, каже он.

Булајић додаје да свака држава, па и наша, у таквим ситуацијама мора да реагује, те је то разлог што већина аграрног буџета иде за директна плаћања пољопривредницима. То ће им каже, помоћи да прегурају лоше године које су иза њих

-Ове године имаћемо највећа давања по хектару, 18.000 динара на основу пријављеног хектара, плус 17.000 динара за сертификовано семе. И субвенције за гориво би, по најавама, требале да остане на 5000 динара по хектару. Све то заједно чини своту новца која нам омогућава да започнемо годину без великог задуживања и да можемо да се надамо бар неком добитку, упркос најављеној сушној години, додаје наш саговорник.

Када су у питању цене ратарских култура на берзи, које Булајић редовно прати, вратили смо се, каже, на период пре пандемије корона вируса.

-Пшеница 23 динара, кукуруз 21, соја 56 динара. Вештачко ђубриво има исту цену као и пре пандемије, једино је цена дизела сада већа. Дакле, цене су сада исте као и у периоду пре свих тих дешавања. Не видим разлог да ишта од тога сада мења цене, у смислу поскупљења, што значи да ни уље, ни брашно ни шећер, све оно што зависи од цена примарних пољопривредних производа, не би требало да поскупљује. Ипак, радна снага је из године у годину скупља, а ту је и инфлација која и није толико висока тренутно, али довољна да подигне цене између пет и 10 процената. Потрошачке цене можда неће ићи доле, али разлога за поскупљење тренутно нема, оцењује Булајић.

Србија и даље увози велике количине меса, млека и других производа. Сведоци смо да проивођачи млека опет упадају у кризу, млеко просипају док нам из увоза стиже млеко у праху. Још већи проблем Булајић види у великом увозу свињског меса.

-Домаћи произвођачи свињког меса дефинитивно су последњих пар месеци били жртве великог пада цена свињског меса на домаћем тржишту управо због увоза. Додатни проблем им је што не могу да покрену нову производњу због свињске куге које у том делу готово да није ни било. Увоз дефинитивно ремети наше произвођаче, а квалитет не може да се мери. Многи наши сугрђани одлазе у Илок да купе месо које је пореклом из Шпаније, дубоко замрзнуто. Ја верујем да су након одмрзавања и обраде схватили колико ту заправо има воде, и до 30% масе је вода, рекао је Милан Булајић.

Држава би могла, истиче наш саговорник, да коригује увоз хране лошег квалитета.

-Људи треба да знају да је домаће ипак квалитетније, да сви ми користимо најновије технологије, али оно што је још важније да знају јесте да домаћим произвођачима није циљ да постигну неку огромну цену својих производа него реалну цену са којом они могу да остваре профит, закључио је пољопривредник Милан Булајић.

Д. Ј. Бујак