Данас је Свети Сава, школска слава

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа, пише РТВ.

У историји Срба било је великих и заслужних људи. Било их је чији значај далеко превазилази државне и националне оквире Србије, али нико се не може мерити са историјским дометима Светог Саве, ни по плодовима на пољу духовности, ни по резултатима на нивоу државности или просвете. Нема личности наше прошлости која се налази дубље у срцима Срба.

Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната. Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке. Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Турци су, априла 1594. мошти Светог Саве спалили на Врачару код Београда, несумњиво у нади да ће тиме нарушити његов култ, сасвим особито поштовање које су му указивали не само православни Срби него и римокатолици, па и муслимани. Непосредан повод била је чињеница да су устаници у Банату на заставама истицали лик Светог Саве.

Како је време пролазило поштовање Светог Саве само је расло. Од 18. века посебно у фрушкогорским манастирима култ Светих Немањића добио је додатно на снази у склопу градње нове националне идеје на чему је рађено у врховима ондашње Карловачке митрополије.

Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији. Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати. Четрдесетих 19. века Свети Сава је прихваћен и као школска слава у ондашњој Кнежевини Србији, која се прослављала до 1945. године. После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.

Народна веровања и обичаји

На Светог Саву пост је обавезан. Иако је у календару СПЦ уписан црвеним словом, Свети Сава може и мрсно да се слави ако не пада у среду или петак. Верује се да овај светитељ може да умири море и олује као и да створи воду из камена.

Постоји и веровање да на данашњи дан не треба носити црвено, као ни оштрити ножеве, бритве и друге алате… Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.

Постоји и веровање да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми „Почетак буне на дахије“. Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.

Иако је данашњи дан црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Жене данас смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање. Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.

Свечана песма испевана током 18. века у славу Светом Сави, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику и имала је четири строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији.

Химна Светом Сави

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави
Српске цркве и школе светитељској глави.
Тамо венци тамо слава где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби, песму и утројте!

Благодарна Србијо, пуна си љубави
Према своме пастиру светитељу Сави.
Цело Српство слави славу свога оца Светог Саву.
Појте му Срби, песму и утројте!

С неба шаље благослов свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби с мора и Дунава.
К небу главе подигните Саву тамо угледајте.
Саву српску славу, пред престолом Творца!

Да се српска сва срца с тобом уједине,
Сунце мира, љубави, да нам свима сине,
Да живимо сви у слози, свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода, српскога народа!

Пет векова Србин је у ропству чамио
Светитеља Саве име је славио.
Свети Сава Србе воли и за њих се Богу моли.
Појте му Срби, песму и утројте!

Извор: РТВ