Данас славимо празник Вазнесења Господњег – Спасовдан

Вазнесење Господње, или Спасовдан како наш православни народ назива овај чудесни догађај и празник, и прославља се тачно 40 дана након Васкрса када се сећамо Христовог Вазнесења на небо и седења с десне стране Оцу. Ове године Спасовдан се слави 21. маја.

Тачно четрдесет дана након Христовог Васкрсења, апостоли су се окупили заједно са Васкрслим Господом. Ово описује Свети апостол Лука у својим Делима Апостолским (1. глава). Господ је био присутан након Васкрсења учећи своје ученике о Царству Небеском и упозоравајући на времена која имају доћи.

-Између осталог, Христос учи апостоле и даје им обећање Оца који је на Небесима да ће доћи Свети Дух на њих те да ће бити сведоци и да ће крстити народе силом Духа Светога, говорећи: „Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен. А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; Узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће.“ У том тренутку Господ се подиже (вазнесе, односно узнесе) те га узе облак испред очију њихових. Док су сведочили овом чудесном догађају, појавише се два човека у белим хаљинама који им рекоше да као што га виде да се вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што су га видели, прича за „Недељне новине“ ђакон у Светојованском храму, Бранко Батало.

Ово Христово обећање Духа Утешитеља није остало неиспуњено, јер 10 дана након Вазнесења имамо велики празник када обележавамо и рођење Цркве. Тај празник називамо Педесетница или Силазак Светог Духа на Апостоле (у народу постоји и назив Духови). Дакле, Христова мисија спасења није завршена његовим Зачећем (Благовести), Рођењем (Божић), Обрезањем, Васкрсењем и Вазнесењем. Вазнесењем се завршава Његово учење апостола које ће бити „миропомазано“ (потврђено) Силаском Духа Светога на њих да буду сасуд изабрани ради просвећивања целокупног света. Након Вазнесења а пре Педесетнице, апостоли бацају жреб и бирају новог апостола уместо Јуде Искариотског, издајника, који је самом себи пресудио. Нису чекали чудо Божије већ су одмах употпунили број од 12 ученика Господњих, те у тој бројности су дочекали велико чудо Божије, а то је сам Силазак Светога Духа.

Наш народ одвајкада назива овај празник Спасовдан јер су дубоко усађене Христове јеванђелске речи о спасењу те да је крштење потребно да би се неко спасио. Многи верници из тог разлога одлуче да крсте своју децу на овај дан.

-У Бачкој Паланци се овај празник прославља у оба храма величанствено и литургијски. Обичајно је да се увек одржи литија око храма и да се прочитају молитве за усеве. Такође је значајан податак да се иста литија обави и у пољима, конкретно код Часног Крста на Ристићевом путу (обилазница). Све се то дешава из народне жеље и љубави да се природа сједини са Творцем, дајући Творцу оно што је створио и благословио. На тај начин се исцртава духовни круг у нашим срцима јер чинимо нешто што је по Божијој вољи. Тако треба сваког дана радимо, да чинимо што је по вољи Божијој, помажући једни другима, поштујући их, волећи, жртвовајући се колико је у нашим мишицама и снази, додаје ђакон.

Овај празник прославља и наша престоница још од 1403. године за време Светог деспота Стефана Лазаревића који је те године Београд прогласио за престоницу. У времену након Другог светског рата, Спасовдан није био слава града, него је обновљена тек 1993.

-Спасовдан, односно Вазнесење Господње, је велики Господњи празник и ово је дан када, колико смо у могућности, треба да сви дођемо у наше храмове, да се узмолимо не само за наше породице и ближње, већ и усеве од којих нам много тога зависи у животу, иако тога врло често нисмо ни свесни, додаје Бранко Батало.

Поводом обележавања Спасовдана, у Београд је са Свете Горе стигла једна од највећих светиња – Часни Појас Пресвете Богородице. Појас ће бити на челу Спасовданске литије која почиње у 19 часова, свечано ће бити дочекан у Храму Светог Саве, а верници ће моћи да целивају појас до 29. маја.

Д. Ј. Бујак