Игић: Савет младима и старијима који данима протестују 

Академик Рајко Игић, иначе родом из Деспотова, у свом последњем тексту осврнуо се на тренутно актуелну тему у Србији, студентске протесте, те младима дао савет.

Улични протести који се код нас одвијају, поготово након несреће у Новом Саду захватили су студенте. Њихови су захтеви повремено усмерени на геријатријску генерацију (особе старије од 65 година) када тврде да “њихови гласови кваре другачије политичке опције”. Другим речима, старијим особама би требало одузети право гласа.

Међутим, не треба заборавити да су све генерације у нашем друштву пролазиле кроз периоде у којима су пред свима стајали путеви како ићи напред. Сви знамо да не само пред појединцима, него пред друштвом стоји мноштво путева, али сви ти путеви су без путоказа. Зато није лако наћи најсигурнији и најбољи пут. Нису џабе стари Латини говорили Recta linea brevissima, recta via tutissima (Права линија је најкраћа, прави пут је најсигурнији).

Био сам професор и наравно старији од мојих студената када сам им, пре четрдесетак година, предложио да кренемо у борбу против пушења комбустибилног дувана јер је неоспорно доказано да та навика изазива велики пораст рака плућа и друга оштећења организма. Тај покрет, “Дан без дуванског дима, 31. јануар”, студенти медицине из Тузле су предводили у Југославији све до почетка рата у Босни и Херцеговини. Најважније је делом постигнуто – деца су ређе почињала пушити, а старији пушачи су подстицани да се оставе те навике. Хтели смо да се у Југославији проценат пушача, једног дана, спусти на проценат пушача Американаца и Енглеза (oko 20%) и да сви лекари у нашој земљи постану непушачи. Светска здравствена организација (СЗО) је прогласила нашу акцију студената за најуспешнију у Европи и позвала 30 студената и 4 професора из Тузле и Бањалуке у Женеву на састанак СЗО где им је то саопштено. Пошта Југославије је 31. јануара, пустила у промет марку о штетности пушења. Национални дан борбе против пушења постао је 31. јануар у Србији и Босни и Херцеговини. Када добар савет добију млади, они га успешно реализују.

Живим у Сомбору и позивам студенте и њихове политичке консултанте да сву снагу усмере на користан задатак приликом својих окупљања и демонстрација. Рушење власти демонстрацијама и прекиди наставе су бесмислен поступак. Када би све те снаге, не само у овом граду већ у целој земљи, рационално усмеравали, постигло би се много. Свако би у својој средини могао наћи боље решење за напредак

Ево мог савета. Бивши Дом ЈНА, стоји годинама незаштићен и орушава се. Поред те зграде град има и друге полу-искоришћене просторе, а ми у граду с дугом просветом традицијом имамо само Педагошки факултет. Сомбор је одавно заслужио да има свој универзитет. Дакле, простор за неколико факултета већ имамо. То градски политичари, ни садашњи ни ранији, нису видели, нити их то интересује. Они се не упуштају у такав подухват јер чувају своје столице, у првом реду, а могућност за енорман напредак града их не интересује. У Бањалуци су од војске добили десет пута више зграда за Универзитет. Оснивањем још два или три факултета, Сомбор би добио универзитет. То би омогућио брз развој и град не би за 20 година изгубио 26.000 становника већ би се за 26.000 становника повећао. Покрајинску власт и новосадски универзитет то не интересује. Они су највећи противници ширења мреже високог школстава. Зато се у Новом Саду стално граде зграде, повећава се број факултета и троши огроман новац Војводине.

Слично се раније понашало Сарајево. Кочили су ширење високог школства у БиХ. Недавно је лед пробијен, погледајте на интернету како изгледа мрежа факултета у БиХ. Када изађете на улице и испред Жупаније испишите другачије плакатe, а транспаренте извешајте преко главне улице. Довољне су само две речи: ХОЋЕМО УНИВЕРЗИТЕТ! И добићете га. Млади су снага; ако им је циљ реалан, могу га лако савладати.

Неки су тражили да се мени и другим старцима укине право гласа. Њима поручујем да старост садржи огромно искуство, а мозак многима од нас још добро ради. Онима који су нас увредили саопштавам свој пример: управо сам написао роман СЕНТИВАНАЦ који се ових дана штампа у Београду. Прочитајте га (примерке можете кроз пар дана позајмити у Градској библиотеци) или погледајте мој кафански интервју на ”Продужена с млеком Игић”. Можда ће те се застидети ако се с мојим способностима упоредите ви који предлажете да се мени и мојим вршњацима/вршњакињама укине право гласа.

Академик Рајко Игић