Интервју: Милан Чавић

У новом сазиву локалне власти Милан Чавић је изабран за председника Скупштине општине Бачка Паланка што му је други мандат на овој функцији. Од прошле године, Милан је и члан невладине организације Центар за друштвену стабилност, која се бави анализом унутрашње и спољне политике.

За „Недељне новине“ Милан је говорио о раду Скупштине општине Бачка Паланка, али и о тренутно актуелним политичким приликама у свету и код нас.

Ово је ваш други мандат на месту председника Скупштине општине, како бисте оценили рад Скупштине у претходне четири године?

-Оно што је пратило претходни сазив јесте да је скупштинску већину чинило 39 одборника владајуће коалиције и само два одборника опозиције, па није било пуно расправе на седницама Скупштине. Усвојено је много важних одлука, а оно што су многи заборавили то је да смо имали чак три грађанске иницијативе које смо успешно савладали. Урађено је доста, ту су планови генералне регулације делова наше општине који су завршени, решено питање „Меркура“, али и бројних других проблема које смо вукли из прошлости. Буџет је сваке године растао и имали смо срећу да урадимо доста инфраструктурних пројеката, решили смо недостатак места у вртићима, у целој општини је постављена нова LED расвета. Сви они који дођу у Бачку Паланку могу да виде и нови изглед центра града, ту је завршетак осталих улица и нови мобилијар и детаљи који треба још да се ураде. Делимично смо учествовали и у решавању реконструкције пута Бачка Паланка – Нови Сад, а ту је и потписивање Меморандума о разумевању за изградњу новог моста преко Дунава. Све то су велики пројекти који ће променити живот становника општине Бачка Паланка.

Споменули сте претходни сазив и два одборника опозиције, у новом сазиву Скупштине имамо 11 одборника опозиције. Каква је сарадња за сада и шта нас очекује у наредне четири године?

-Још увек се поједини одборници опозиције не сналазе најбоље, причају о неким стварима које нису на дневном реду, али ту сам ја да их опоменем и вратим на дневни ред. Имају жељу да нешто учине и то је све у реду када се бавите политичким активизмом, али и они полако увиђају да нико нема чаробни штапић нити било ко може да реши да неки проблем тако лако. Упознаће се са локалним буџетом који је оптерећен, ми немамо могућност да сав новац из буџета уложимо у инвестиције и градимо. Имамо много расхода који се покривају из општинског буџета, од школа и вртића, преко установа, одржавања истих и када ви то све одузмете, нису то неки велики износи за инвестиције. Такође, не може само једно место у општини да добије нешто, а да остали не добију ништа. Тако да видећемо када буде ребаланс па и усвајање новог буџета да ли ће разумети начин на који се тај новац распоређује. Много ствари не зависи само од нас, много тога зависи од АП Војводине, од Републике, ту су имовинско правни односи, експропријације, све је то нешто што траје и подразумева много папирологије.

Од прошле године сте активиста у невладиној организацији Центар за друштвену стабилност, а од недавно вас можемо видети као госта на националним телевизијама где коментаришете и анализирате актуелне догађаје у свету и код нас. Ми ћемо се с тога и дотаћи неколико тема, а прва је питање Косова и Метохије. Каква је тренутна ситуација тамо када је у питању положај Срба?

-Тренутно је изузетно тешка ситуација јер се наш народ суочава са свакодневним терором приштинске администрације на челу са Аљбином Куртијем. Према неким подацима, последњих месеци одређени број грађана је променио пребивалиште и дошао у централну Србију, што није добар податак. Видели смо да, упркос труду нашег председника Александра Вучића и делегације са преговорима, од тога нема ништа, да са Аљбином Куртијем једноставно нема договора. Питање заједнице српских општина, која би значајно побољшала начин живота и фунционисање Срба на Косову, једноставно се ставља у неки ћошак, а све што се очекивало од Србије, ми смо одрадили. Сви знамо да Приштина има велику подршку Сједињених Америчких Држава и Европске уније, те ћемо сви чекати председничке изборе у Америци у новембру и видети да ли ће америчка администрација, уколико Трамп поново буде председник, мало смирити тензије. Ако неко очекује да Србија уради све, а друга страна не уради ништа, то нису преговори, то су ултиматуми. Били су избори за Европски парламент, сада чекамо изборе у Америци и након тога очекујемо неки даљи расплет јер смо имали три неуспешна преговора, Петар Петковић, наш главни преговарач, већ три године не може да оде на Косово и Метохију. Дакле, очекујете да преговарате, а не дозвољавате слободу кретања. Заиста су то ствари које су у цивилизованом свету необјашњиве. Сваки дан можемо чути вести да је тамо неко претучен, угњетаван, пресретнут на улици и то је оно што држи Аљбина Куртија на власти. Тзв. држава Косово и Метохија није примљена у Савет Европе и то је оно што је заболело Аљбина Куртија. Могли бисмо рећи да је то била мала победа државе Србије.

Кажете чекамо новембар и резултате председничких избора у Америци. Уколико Доналд Трамп победи, да ли ће то значити и крај сукоба у Украјини и на Блиском истоку?

-Трампова жеља јесте да сукоби престану и да буде мирна ситуација у свету јер нове ескалације и сукоби тако великог обима нису ником добродошле. Када се сукобе две нуклеарне силе, ту нема ни за кога лепог краја према томе нема прелажења црвене линије. Опште је познато да, док је Трамп владао, Америка није започела ниједан рат, чак је и после више деценија остварио контакт са Северном Корејом. Трампов долазак на власт би свакако променио безбедносну међународну политику. Договор је био да се НАТО савез неће ширити даље ка Украјини, међутим то се променило са Финском и идејом да и Украјина приступи том савезу што је и био окидач да се распламса сукоб у Украјини. Сада видимо огромне губитке са обе стране, и сматрам да би Трамп, уколико буде председник, свакако радио на томе да се сукоб обустави, што му и јесте тема председничке кампање – мир у свету и економско јачање Америке.

Нешто што се нажалост догодило и још увек је актуелна тема јесте и убиство полицајца код Лознице. Како коментаришете све то, има ли неких нових детаља из истраге?

-Терориста Фатон Хајризи приликом организовања бекства из затвора и из земље имао је помоћ и неких наших држављана, нажалост. Због те сарадње страдао је један млад човек, полицајац Никола Крсмановић. Ово није први покушај кријумчарења људи са Косова и Метохије, то се често дешава, поготово када неко бежи од закона. Оно што је у овом случају занимљиво јесте да је Хајризи имао неки виши циљ јер је много људи било укључено у организовање његовог бекства. Незванична информације је да мета била у Републици Српској, да ли Ненад Нешић или Милорад Додик. Ти људи који су били део организације су на испитавању. Овај случај је специфичан и по томе што је Хајризи био неко ко је пре убиства српског полицајца иза себе већ имао пет убистава, а казну затвора је служио на месту са ниским мерама безбедности и добијао је могућност излазака током викенда. Тачан циљ и мотив његовог бекства сазнаћемо кад се заврши истрага, али чињеница је да је иза свега стајао неки већи план.

Какав је ваш став о тренутно актуелној полемици око доласка компаније „Рио Тинто“? 

-Оно што је битно нагласати јесте да се много људи умешало у питање доласка Рио Тинта, што стручних, што нестручних и оставили су мало простора за струку. Дакле, имамо ситуацију да су људи који су цео живот посветили области рударства или заштити животне средине практично на маргинама, а поједини политичари коментаришући Рио Тинто прикупљају популарност. Народни посланик из реда опозиције на седници Народне скупштине рекао је да Ивана Шпановић неће учествовати на Олимпијским играма због доласка Рио Тинта. Све је кренуло од лажног профила на „X“ платформи који је то претходно објавио без наравно било какве провере. Не могу да схватим заиста докле све то иде. И такви људи онда користе такву једну информацију, а онда после причају о Рио Тинту и било чему другом, па како им веровати? Када сте озбиљан политичар, ви сагледате све аспекте. Држави Србији је најважнији сваки грађанин. Имамо једну државу и нити можемо нити желимо да је мењамо. Све оне слике из Африке које круже у јавности, на којима се види шта је остало после рударења Рио Тинта, све то не може да се пореди нити са технологијом нити са законима у Србији. Доста сам се бавио том темом и дошао до података да је то што видимо на тим фотографијама последица недостатка закона у области животне средине. То су практично ненасељена места Африке о којима се готово није водила брига од стране тамошње Владе. Ви када кажете да Србија има исти закон о рударењу као и Конго, да, можда има, али нема исти закон о заштити животне средине. Тренутно је у току израда пројеката за пречишћавање отпадних вода у градовима и општинама широм Србије. Није тајна да отпадне воде у Србији тренутно одлазе у наше реке. Када су ти што критикују Рио Тинто већ толики еколози, могли су да почну на пример управо са пречишћивачима отпадних вода. Након издвајања литијума, јаловиште које остане одлагаће се тако да не угрожава животну средину, а и ако буде угрожавања, да то буде минимално. Рудник у околини Лознице био би подземни коп што би свакако допринело томе да не дође до загађења ваздуха. Студије које буду урађене и које ће струка образложити и уверити да неће угрозити животну средину и ако све буде по стандардима Европске уније, то је оно што ће и за државу Србију једино бити релевантно када је у питању Рио Тинто. Ако добијемо све те гаранције и ако имамо наше стручњаке који би све то пратили, не видим зашто Србија не би искористила шансу која јој се пружа. Оно што грађани морају да знају јесте да Рио Тинто у Србију није дошао јуче, него још 2003. године. Од тада има истражну делатност у Србији, на сваких пет година лиценца му је обнављана. Од 2017. године они су у околини Лознице и када су истражили тај део и увидели где је налазиште, тада су и направили границе рудника. Тако да, управо они који данас вичу „Рио Тинто марш из Србије“ су тај Рио Тинто и довели.

Д. Ј. Бујак