Из историје: ПРЕКО 11 ХИЉАДА ПРОГНАНИХ

Навршава се 30 година од како су прве избеглице дошле у Бачку Паланку, па смо у нашим новинама потражили чланак из 1995. године који говори о том тешком периоду за све.

„Од 5. августа када су прве избеглице ступиле на територију СР Југославије њихов број у бачкопаланачкој општини се не смањује. Према подацима, које је на седници Штаба изнео повереник Републичког комесеријата за избеглице Радослав Милошевић, тренутно у Општини има око 11 хиљада прогнаних из Републике Српске и Републике Српске Крајине. Међутим, процењује се да је њихов број знатно већи бар за 25-30 одсто, јер многи се не пријављују, посебно они који су војно и радно способни и треба да се враћају на слободну територију.

Посебно је тешко стање са враћањем младих и војно способних људи, који треба да бране свој завичај одакле су дошли. Таквих се до сада пријавило 189, а процена је да их има знатно више. Породице у којима има војно способних лица се не пријављују, а то неће да ураде ни они који су их примили у своје домове, па уместо да се налазе на ратишту многи данас шетају по Бачкој Паланци, дилеришу и баве се шверцом.

ВРАТИЛО СЕ 300 ДРВАРЧАНА

Сва пристигла помоћ одмах се упућује породицама прогнаних лица и то само онима који имају статус избеглице. На овом списку не могу се наћи породице и лица из Републике Српске који се и не рачунају као избеглице и као такви неће се више ни евидентирати. Ових дана помоћ је подељена за 565 породица са 2.260 чланова. Како је на седници рекао председник Штаба за избеглице Љубомир Новаковић сви житељи Републике Српске могу се враћати на просторе од Сребренице до Вишеграда и Бања Луке до Брчког. Тиме би највише помогли сами себи, али и свом завичају и читавој Републици Српској којој је њихова помоћ сада најпотребнија. Има примера да се избеглице и враћају у свој завичај. Ових дана то је урадила група око 300 Дрварчана који су се организовано вратили у своје домове. На седници Штаба је закључено да треба пронаћи средства за обезбеђење ужине за ђаке избеглице, како се не би правиле разлике међу децом.
Велики проблем има и здравство у Општини. По речима директора ЗРО “ Др Младен Стојановић“ др Душана Угрице притисак болесника је све већи, јер поред избеглица из РСС и РСК здравствену заштиту у Дому здравља траже и становници Илока, где нема лекара нити медицинских сестара. То поред повећаних трошкова тражи и веће ангажовање здравственог особља у Дому здравља. Ми би радо упутили тамо нашег лекара, али нам то не дозвољавају, па све услуге морамо пружити у нашој здравственој установи. Ми не питамо одакле је ко и да ли има средстава да плати наше услуге, јер као здравствени радници обавезни смо да свима помогнемо – рекао је др Душан Угрица.
На Штабу је је закључено да би у целој републици требало равномерно поделити терет око смештаја и исхране избеглица, а не да неке општине, као што је бачкопаланачка, имају толики број да више њихово издржавање не може поднети општински буџет и привреда, а други тај проблем скоро да и не осете. Такође је поновљено оно што је и раније закључивано да се војно и радно способни грађани морају враћати на слободне територије у РС И РСК, где је њихова помоћ сада најпотрбнија.“

Р. Вујовић

Извор: Недељне новине, број 1543 од 10. септембар 1995. год.

УПОЗОРЕЊЕ: Забрањено преузимање, копирање или било какво друго коришћење овог текста без дозволе главног и одговорног уредника Недељних новина.