Изашла из штампе књига „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“

Поводом обележавања 80 година од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка, из штампе је коначно изашла књига научне монографије „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“ у којој су обједињени подаци о догађају који је свакако историјски најзначајнији за нашу општину.

Аутори монографије су историчари професор др Светозар Бошков, др Милан Мицић и др Предраг М. Вајагић. Иза ових историчара стоји више стотина различитих научних радова и монографија, које су резултат њиховог вишегодишњег научно-истраживачког рада.

Научна монографија Колонизација општине Бачке Паланке 1945-1948. представља заокружену целину која детаљно приказује историјске околности које су довеле до реализације аграрне реформе и колонизације на простору који данас обухвата општина Бачка Паланка. Процесом колонизације су биле обухваћене предратне Паланачке политичке општине, пошто је насеље постало јединствена административна целина тек након Другог светског рата, као и шест сеоских насеља.

Заједничко за сва ова насеља била је чињеница да су Немци пре рата овде били већинско становништво (сем Товаришева). Одлуком нове револуционарне власти Немцима који су живели на простору Југославије одузета је сва имовина, од које је у Војводини формиран фонд за колонизацију становништва које је живело у економски пасивним областима тешко страдалим током рата.

У општини Бачка Паланка је колонизовано 2.561 породица, већином из срезова Босне и Херцеговине: Бачка Паланка (274), Нова Паланка (184), Стара Паланка (13), Гајдобра (542), Нова Гајдобра (263), Младеново (531), Челарево (298), Обровац (323) и Товаришево (133). За свако од наведених насеља описани су услови за извођење колонизације, као и њен ток. Забележена је неколицина сведочанства људи чије су породице том приликом досељене, а све је илустровано са фотографијама које су настале током тих година. У монографији се налазе спискови породица са именима носилаца права на колонизацију, место и срез из ког су дошле, као и број чланова домаћинства.

Идеја да се уради научна монографија на ову тему наметнула се чињеницом што је спровођењем колонизације настала општина Бачка Паланка онаква какву је ми данас познајемо. Немци као већински народ нестају из наше општине, а Срби досељавањем становништва из Босне и Херцеговине постају већина. Тиме је ток историјског развоја наше средине усмерен у правцу на коме се и данас налази, пошто ће у деценијама које су уследиле непрекидно трајати досељавање становништва. Ово ће нарочито доћи до изражаја у последњој деценији XX када су током ратова вођених за време распада социјалистичке Југославије многе породице из Босне и Херцеговине и Хрватске пронашле спас и сигурност у нашој општини. Други важан разлог је што 2025. године обележавамо осамдесету годишњицу од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. Издавањем и представљањем монографије, општина Бачка Паланка ће обележити ову важну годишњицу, а књига ће остати да живи као важно сведочанство овог историјског догађаја.

-Имао сам велико задовољство да као рођени Паланчанин, који потиче из породице чије је порекло из Босанске Крајине истражујем и пишем на тему колонизације српског становништва из Босне и Херцеговине. Моја породична историја је везана за овај историјски догађај пошто су моји родитељи шездесетих година XX века дошли у Нову Гајдобру и Оџаке код рођака који су били колонисти. Исписујућу странице монографије стотине имена ми је пролазило кроз мисли, неки од тих људи су ми биле прве комшије или сам их сусретао одрастајући на Синају и у Новој Гајдобри, изјавио је др Предраг М. Вајагић за „Недељне новине“.

Када су у питању историјски извори који су коришћени, аутори кажу да за део насеља која су обухваћена колонизацијом постоје књиге које су се бавиле овим питањем. То им је била полазна основа за истраживање, међутим за разлику од њихових аутора који су, част изузецима, већином били аматери, ова монографија је писана искључиво на основу архивске грађе. Она се чува у више фондова Архива Југославије, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Посебна занимљивост коју су пронашли у архивској грађи биле су и њима непознате мапе насеља са тачно уцртаним кућама у које су се уселили колонисти, односно мапе атара са уцртаним површинама обрадивог земљишта којима су насељени колонисти.

Мањи део грађе су пронашли у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Патровић“ у Бачкој Паланци, пре свега ради се о неколицини фотографија. Аутори који су тему колонизације у нашој општини обрадили раније оставили су записана сведочанства колониста, њих су аутори искористили за писање монографије, али су их обогатили и проширили новим. Разговарали су са нашим најстаријим суграђанима који су 1945. и 1946. били деца, али се врло добро сећају првих дана и изазова са којима су се сусретали у за њих потпуно новој средини. Колонисти су били већином млади људи, изашли из рата као прекаљени борци, свесни улоге коју су имали у изградњи новог послератног друштва и државе. Изазови са којима су се сусрели у Војводини за њих су били лаки наспрам свега што су преживели током Другог светског рата, у коме је на простору Босне и Херцеговине готово свака српска породица некога изгубила.

-Идеја за настанак ове монографије потекла је из чињенице да је колонизација 1945-1948. године из основа променила демографску слику општине Бачка Паланка, па се из тог разлога може сматрати једним од најважнијих догађаја из историје наше општине и нашег града. С обзиром да се следеће године навршава 80 година од њеног почетка сматрали смо да би овај догађај ваљало овековечити једном монографијом као успоменом на један важна историјски догађај у којем су учествовале многе породице које су обликовале каснију историју општине Бачка Паланка, а посебно историју друге половине XX века. Основу ове монографије представља обимна архивска грађа и изјаве сведока и њихових потомака, рекао је проф. др Светозар Бошков.

Према речима аутора, рад на писању ове монографије је био изузетно комплексан, из тог разлога су је и писала три историчара. Први корак је прикупљање грађе у архивским фондовима, који су по обиму огромни, а врло је важно раздвојити шта је од грађе битно и релевантно за писање, а шта није. И ауторима се некада деси грешка у процени, што је и сада био случај. Према првобитном плану монографија је требала да буде готова 2020. године, али онда се десила епидемија Ковида, архиви су били затворени за истраживаче један период. Такође огромна количина архивске грађе коју је требало обрадити одузела је, кажу, доста времена. Касније се испоставило да неки од раније објављених спискова нису тачни. Наиме, њихови аутори нису били школовани да критички изучавају историјски извор који не мора увек да буде тачан, али мора да буде проверљив. За нека од насеља аутори су се сусрели са 4-5 различитих спискова колониста и требало је пронаћи списак који је тачан и утврдити временски след који је списак најстарији, а који најмлађи, поготово што на неким списковима није био уписан датум када су настали. Недељама, да не кажемо, месецима, је трајао посао сравњивања и контроле спискова.

За један део колонистичких породица у архивама аутори нису могли да пронађу тачне податке по питању места и среза из ког су досељени. Међутим, пошто живимо у дигиталном добу окренули смо се дигиталним базама података где су пронашли одговоре повезујући децу колониста која су рођена овде са пореклом њихових родитеља. У појединим тренуцима истраживање се претварало у читаве мале истраге. Понекад би се губило више дана због потврде само једне реченице. Пуно материјала је и одбачено пошто нису пронађени валидни докази. Читав овај процес проучавања архивске грађе и проверавања историјских чињеница изнетих у овим документима трајао је скоро пуне четири године.

-Ова књига ће наћи своје место у многим кућама наше општине, а са том намером смо је моје колеге и ја писали, да постане важан део хиљада породичних историја у нашој општини. Посебно сам поносан што је ово моја трећа монографија која за тему има историју Бачке Паланке. После писања историје Православног храма Светог Јована Крститеља и српског добровољачког покрета у нашој општини за време Првог светског рата, нову инспирацију сам пронашао у историјским миграцијама српског народа, од којих су оне 1945-1948. године захватиле и Бачку Паланку, додао је Вајагић.

Д. Б.