Једна полица – цео свет

Скупљање снежних кугли је један од оних хобија који на први поглед делују једноставно, али у себи крију много више – историју, уметност, носталгију и личне приче са путовања. 

Верује се да су прве снежне кугле настале крајем 19. века у Париз, а биле су представљене на Светској изложби 1878. године. У почетку су подсећале на стаклене тегове за папир, са једноставним фигурама и „снегом“ од мрвица порцелана или песка. Током времена, њихова израда се усавршавала, па су од обичних декорација постале прави мали уметнички предмети и популарни сувенири широм света.

Овај хоби има посебну чар јер снежне кугле подсећају на места, драге људе, лепе тренутке… Колекционари кажу да када почнете са скупљањем снежних кугли, тешко се заустављате јер увек има неки нови део света који је представљен кроз минијатурну фигуру у свом пуном сјају. Александар Николашевић из Бачке Паланке један је од колекционара снежних кугли, а сви они који га добро познају, са својих путовања се не враћају без кугле за Александрову колекцију.

-Са овим хобијем почео сам сасвим случајно. Пре отприлике 18 година од сестре сам добио своју прву куглу. Био је то меда „Me to you“, тада популарне плишане играчке. После тога је то ишло као лавина. Имао сам среће да су мени драги људи тада доста путовали, тако да су се са својих путовања увек враћали са снежном куглом за мене, прича Александар за „Недељне новине“.

Александар каже да су снежне кугле заиста посебан сувенир јер увек представљају успомене на време и људе од којих их је добио на поклон. Он додаје да тренутно има преко 170 снежних кугли из разних делова света.

-Издвојио бих две кугли по некој симболици, прва је са Северног рта (Nordkapp), најсеверније тачке Норвешке и самим тим и Европе. Друга је из Чилеа, са Огњене земље или Tierra del Fuego, најјужније тачке света. За сада немам неких специјалних жеља у смислу коју бих куглу волео да имам, али ево нека буде да би било лепо имати снежне кугле са Антарктика и Арктика, ко зна, можда их некада и тамо почну правити, закључио је Александар.

Д. Ј. Бујак