Кључни проблем за сточаре – увоз меса из ЕУ

Од како се завршило лето многи се питају каква нас зима чека и да ли ће донети нова поскупљења. С јесени, једна од главних тема, кад су у питању свакодневне намирнице, јесте цена меса, која, традиционално „скочи“ чим крену хладнији дани.

Много је фактора који утичу на то, пре свега јер је лети и потражња доста мања, а последњих година ту су и други фактори који доносе нестабилност у сточарству. Не морате бити стручњак у области пољопривреде да бисте приметили да је све мање домаћинстава у Србији која се баве сточарством.

То се није десило преко ноћи, тврди Горан Ступар из Младенова који се готово цео живот бави сточарством. Породица Ступар колонизацијом је стигла у Младеново 1946. и од тада се традиција бављења сточарством није прекидала. Тренутно има три краве и 40 товних јунади. Он каже да се сточари суочавају са све већим изазовима и да држава својим мерама мора да стане уз њих.

-Први узрок проблема јесте велика осцилација цена на тржишту. Сматрам да држава треба да донесе одлуку о забрани увоза меса из Европске уније коме је истекао рок трајања. Сигуран сам да би ова мера кроз одређено време довела до стабилизације тржишта, јер кланице гледају где је месо јефтиније и онда увозе то месо које се у земљама ЕУ више не користи. Направе се месне прерађевине, овде спусте цену и домаћим сточарима направе минус, изјавио је Ступар за „Недељне новине.

Он каже да је за обнову сточног потенцијала потребно више времена. Наводи пример у млечном говедарству, где је неопходно две и по године да од телета дођете до краве . То је, наводи, дуг процес у ком сточари имају константне трошкове.

-Држава мора да има слуха за то и да улаже више средстава. Такође, оно што она може да уради јесте да уведе обавезу да трговци јасно истакну одакле месо које продају води порекло, да ли је домаће или увезено. Грађани заправо често не знају шта су купили. Знам неколико кланица у Србији које нису заклале ниједну животињу, а њихов маркетинг се своди на то да продају домаће месо. Оно што раде јесте да увозе месо из ЕУ и прерађују, додаје Горан Ступар.

Наш саговорник каже да ће се цена меса још неко време задржати на тренутном нивоу, док има залиха, али да ће након тога, како крене и већа потражња, константно расти.

-Цене компоменти и сточне хране су порасле, тако да крајњи производ не може никако да буде јефтинији. Цене су високе биле и прошле зиме, готово изједначене са ценом меса у Немачкој, али морају људи да разумеју да то није нимало лак посао. Ми радимо 365 дана у години, рекао је Ступар.

Протекле две године имали смо ситуацију да је цена прасетине била изједначена са ценом јагњетине, што је многима било у најмању руку чудно. Наш саговорник тврди да је до стабилизације тржишта јагњећег меса дошло управо због субвенција државе.

-Држава је претходних неколико година давала подстицаје за овчарство и временом је порастао број оваца у нашој земљи. Субвенције и мере су дале резултате и цена се стабилизовала. Већ сам напоменуо да је то процес од неколико година. Треба нешто да се постави на здраве темеље да бисмо кроз пар година имали резултате. Дакле, потребне су нам веће субвенције за све области пољопривреде, додаје Ступар.

У говедарству је тренутно лоша ситуација, напомиње Горан. Телад се претежно увози јер је тако јефтиније, а јефтиније је јер сада код нас има врло мало крава, каже он.

С обзиром да се генерацијски цела породица бави овим послом и да је Горан неко ко има вишегодишње искуство, питали смо га да оцени тренутну ситуацију у пољопривредни у Србији.

-Суочавамо се са најгорим сезонама. Последње четири године су јако тешке, погодиле су нас и суше и ратови који су довели до огромног раста цена свих инпута. На пример, вештачко ђубриво је са 50, 60 динара отишло на 120 динара, а цена наших производа се смањила за дупло. Цена ратарских производа је на нивоу од пре 20 година, а од тада је скупље гориво, ђубриво, рента, семена, трошкови живота, практично све, рекао је он.

Тржиште би се, закључује Ступар, временом засигурно регулисало када би се забранио увоз јефтинијег меса из ЕУ. То је, по његовом мишљењу, мера коју држава треба да предузме, а која би онда довела и до већег интересовања људи да се баве овим послом.

Д. Ј. Бујак