„Летопис Матице српске одржава културу државе“

У Галерији Народне библиотеке „Вељко Петровић“, у среду, 8. маја обележено је 200 година рада књижевног часописа „Летопис Матице српске“. 

Предавање о једином часопису на свету који у континуитету излази читава два века одржали су главни уредник Летописа и управник библиотеке Матице српске, књижевник Селимир Радуловић као и члан уредништва и директор КЦ Војводине, књижевник Ненад Шапоња.

Песник и антологичар Селимир Радуловић рекао је да му је указана велика част да се баш у Бачкој Паланци обележи 200 година Летописа матице српске, најстаријег књижевног часописа у Европи и свету.

Он је укратко говорио о историји часописа и истакао да је Летопис основан 1824. године на иницијативу Георгија Магарашевића, који је био професор у новосадској гимназији. Уређиван је у Новом Саду, штампан у Пешти, а две године након тога почела је са радом Матица српска.

„Дакле, Летопис је, колоквијалним језиком речено, погурао оснивање Матице српске, а након тога је Матица српска за ових 200 година бринула о Летопису Матице српске. Ако бисмо хтели у једној реченици да кажемо шта је заправо Летопис Матице српске, онда бисмо могли рећи следеће: Обично се каже да су часописи огледало времена у којем настају. Сагласно томе, може се рећи да је Летопис Матице српске једно од најлепших лица које блиста и огледа се у нашем културалном, државном и друштвеном погледу“, додао је Радуловић.

Књижевник Ненад Шапоња о Летопису Матице српске у свом излагању истакао је да нико на свету нема овакав часопис, који непрекидно излази већ 200 година, а значај постојања Летописа упоредио са значајем саме државе и рекао да „књижевни часопис одржава културу државе и вертикалу једног народа“.

„Књижевност јесте битно место у нашим животима, они теку па теку, али кад мало загребете по стварима, када погледате шта је суштина наших живота, то јесте књижевност. У случају Летописа Матице српске, то је већ 200 година. Замислите 200 година постоји нешто што нам даје смисао и што одређује смисао и што покушава вредносно да сублимира оно што јесте тај смисао у нашој писаној речи. У том Летопису објављивали су наши најзначајнији писци, од Лазе и Змаја, преко Црњанског и Исидоре, па до Добрице, Драгослава Михајловића, Тишме, Вељка Петровића по коме се и зове библиотека у Бачкој Паланци“, рекао је Ненад Шапоња.

Домаћин предавања, директор НБ „Вељко Петровић“, Миладин Зорић рекао је да је данас тешко бити на бранику српске културе, али да, како додаје, нису успостављени принципи, као што је Летопис, ми не бисмо имали институције, шта да бранимо и чиме даље на гурамо.

„Наша библиотека има јако лепу сарадњу са свим библиотекама. Библиотека Матице српске је једна кровна и најстарија библиотека. Уредништво Летописа Матице српске решило је да више промовише овако значајне догађаје, који често остану непримећени, по културним центрима и библиотекама у окружењу. Овакви јубилеји дају свакоме од нас подстрека и да истрају у култури, да читамо и пишемо на српском језику и сваком ствараоцу да буде заступљен у Летопису Матице српске јер је то одскочна даска за даљи рад“, наводи Зорић.

Д.Ј.Бујак