Највећа смртност од малигних и кардиоваскуларних болести

У време када већина суграђана има негативно мишљење о примарној здравственој заштити у нашој општини, поготово сеоско становништво, и када се суочавамо са мањком броја лекара, у понедељак, 7. априла се обележава Светски дан здравља.

Као и сваке године до сада, у кампању се укључује и Дом здравља „Др Младен Стојановић“ који се суочава са бројним проблемима и изазовима, али покушава да их у сарадњи са локалном самоуправом реши на најбезболнији начин. Тим поводом разговарали смо са специјалистом интерне медицине у Дому здравља у Бачкој Паланци др Гораном Латковићем.

Он је на почетку разговора навео да су најучесталије, а тиме и најопасније болести по људско здравље, хронична незаразна обољења попут болести срца и крвних судова, малигни тумори, шећерна болест, опструктивна болест плућа и тако даље.

-Болести срца и крвних судова и малигни тумори највише оптерећују здравље становништва чинећи преко две трећине свих смртних исхода у нашој земљи. Инфаркт срца и мождани удар одговорни су за половину смртних исхода. На жалост, имамо веома високе стопе умирања од кардиоваскуларних болести, чак највише у Европи. То значи да као друштво и појединци не препознајемо довољно овај горући здравствени проблем или бар не чинимо довољно да поправимо ситуацију и смањимо стопу смртности, каже др Горан Латковић.

Када су у питању фактори ризика болести срца и крвних судова, идентификовани су повишен крвни притисак, повишен ниво холестерола и шећера у крви, пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана.

-Један од назначајнијих фактора ризика за срчана и бубрежна обољења је висок крвни притисак. Процена је да 50 одсто становништва болује од хипертензије. Редовно праћење и управљање може спречити срчане и мождане ударе, као и развој бубрежне слабости. Императив је да вредност крвног притиска не прелази 140/90mmHg. Следећи фактор ризика је висок ниво лошег холестерола у крви (ЛДЛ) који може довести до настајања плака у артеријама, повећавајући при том ризик од можданог и срчаног удара. Повишен шећер је уско повезан са кардиоваскуларним и бубрежним обољењима. Одржавање нивоа шећера у крви кључно је за настанак шећерних болести са озбиљним компликацијама. Код дијабетичара је два до четири пута већа вероватноћа за настанак срчаних обољења. Пушење је ствар личног избора, али сви они који редовно користе цигарете треба да знају да пушачи у просеку живе 10 година краће од непушача. Исто тако, пушењем не угрожавамо само своје, већ и здравље људи који се налазе у непосредној близини. Пушење је фактор ризика за настанак срчаних обољења, можданог удара, али и малигних болести плућа. Будите одговорни према сопственом и здрављу ваших најмилијих и престаните да пушите, нагласио је наш саговорник.

Специјалиста интерне медицине др Горан Латковић за „Недељне новине“ и портал „Клик на вести“ наводи да недовољна физичка активност значајно доприноси старењу крвних судова и да убрзава процес атеросклерозе, као и да је одговорна за сваки четврти случај срчаног удара.

-Недовољна физичка активност представља фактор ризика за настанак гојазности, дијабетеса и повећаног крвног притиска. Свакодневна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18, а од можданог удара за 11 одсто. Неправилна исхрана представља независтан фактор ризика, али је повезана са другим факторима као што су гојазност, дијабетес, повишене масноће у крви и повишен крвни притисак, Повећана доступност прерађене хране, довела је до нездравих промена у обрасцима исхране. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20 одсто свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настајање кардиоваскуларних болести пре 65. године живота за три до пет пута, рекао је др Латковић.

Превенција остаје камен темељац борбе против кардиоваскуларних болести и можданог удара, као и свеукупног здравља. Не каже наш народ узалуд „боље спречити него лечити“. Већина обољења може се спречити једноставном променом животних навика.

-Сваки појединац треба да буде свестан поменутих фактора ризика и да тежи ка здравом начину живота који подразумева редовну физичку активност од најмање 30 минута пешачења или свакодневне вожње бицикла. Такође, треба да се конзумира храна са мање соли и масти, а да се више уноси воће и поврће. Ухрањеност треба да буде нормална и да се врше редовне контроле нивоа холестерола, шећера у крви, крвног притиска уз обавезан престанак пушења. Уколико је дошло до развоја болести, неопходно је редовно узимати прописану терапију, закључује специјалиста интерне медицине др Горан Латковић.

Одговорност за сопствено здравље је на сваком појединцу. Правилним животним навикама и бригом о себи може се значајно побољшати квалитет живота и смањити ризик од здравствених проблема.

Д. З.