„Наступе у медијима користим за пласирање истине о злочинима над Србима“

Др Небојша Кузмановић, тренутно директор Архива Војводине, оснивач је Друштва Матице српске у Бачкој Паланци. По завршетку Филозофског факултета Кузмановић је од 1986. године радио у књижари „Нолит”, у Новом Саду, као књижар. Од 1989. је био запослен у „Књижевној заједници Новог Сада”, као уредник. Приватну издавачку кућу „Источник”, основао је 1994. и водио је до 1997. године. Од 1997, радио је у општинској управи Општине Бачка Паланка, на пословима референта за културу, просветног инспектора и начелника за друштвене делатности.

Скупштина АП Војводине га је 2016. поставила за заменика секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Од јуна 2018. године Небојша Кузмановић је директор Архива Војводине у Новом Саду.

Есеје, приказе, стручне и научне радове објављује од 1986. године у новосадским часописима и листовима. До сада је објавио преко две стотине стручних и научних радова и 25 књига. Добитник је великог броја награда и признања за свој рад, а једна од њих је и „Повеља за изузетан допринос јачању веза између Израела и Србије”, коју му је 2022. године доделила држава Израел. Исте године, Бар Илан Универзитет из Рамат Гана у Израелу доделио му је „Почасну диплому за значајан допринос сећању на Холокауст и сарадњу Србије и Израела”.

Као што се може видети из његове богате биографије, бројна дела посвећена су Бачкој Паланци у којој је дуго живео и радио, а у интервјуу за „Недељне новине“, др Небојша Кузмановић говорио је о раду Друштва матице српске у Бачкој Паланци и пројектима на којима тренутно ради.

Друштво чланова Матице српске у Бачкој Паланци основали сте 2012. године. Како је оно тада конципирано и који је циљ Друштва?

Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција. Своје огранке Матица српска има широм региона, а један од најактивнијих је свакако и огранак у Бачкој Паланци, који делује под именом: „Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка“.

Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка основано је 3. фебруара 2012. године у Бачкој Паланци. Оснивачки одбор чинили су: др Небојша Кузмановић, др Јово Радош, др Светозар Бошков, др Небојша Илић, мрс Љиљана Ћумура и Смиљана Милић. Први председник „Друштва Матице српске Бачка Паланка“ био је др Небојша Кузмановић, иницијатор и оснивач огранка Матице српске у Бачкој Паланци. Након два мандата, за новог председника Друштва изабрана је мср Љиљана Ћумура. Од прошле године, Друштво предводи наша суграђанка Жељка Милошев.

Циљеви „Друштва чланова Матице српске Бачка Паланка“ су неговање духовног и културног живота развијањем и популарисањем књижевности, уметности и науке општине Бачка Паланка. Такође Друштво негује, развија и проучава културу српског народа и његове везе са словенским и другим народима у свету.

Које активности спроводи Друштво?

„Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка“ подржава рад Матице српске у изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа; организује, помаже и обавља научно-истраживачки рад у области друштвених и природних наука; бави се издавачком делатношћу; обрађује, чува и штити архивску грађу насталу током свог рада, као и архивску грађу која јој је поверена и коју је стекла од физичких и правних лица; сакупља, обрађује, штити и популарише културна добра; подстиче и популарише књижевно, научно и уметничко стваралаштво, и наравно сарађује са културним, просветним и научним друштвима и установама и појединцима у земљи и иностранству.

„Друштво чланова Матице српске Бачка Паланк“‘ има изузетну издавачку делатност. Навешћемо само неке од наслова који су објављени у издању Друштва: Н. Кузмановић: Српске духовне вертикале – истакнуте личности Бачкопаланачког краја, Л. Немет: Ратни дневник др Борислава Увалића 1914-1918, о. Г. Гојковић: Пребол Фриде Кало – оглед о немогућности, неколико романа и књига Драгутина Бега: Научио ме отац, Много волим Дунав, Јоана Ритиг, Драмице о бонтону, неколико зборника радова са међународних конференција (Љ. Ћумура, ур.): Системи социјалне сигурности између теорије и праксе, Мир и помирење, Примери добре праксе из области социо-хуманитарних делатности…

Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка је покренуло и јединствени часопис „Научни зборник“, који излази од 2018. године. У Научном зборнику се објављују радови у области: друштвене и хуманитарне науке, књижевност, култура и уметност, образовање, неговање језика и културе српског народа и остало. Такође се објављују радови који се односе на историју, развој и јубилеје општине Бачка Паланка. Посебан део је посвеђен за прилагођене/скраћене верзије најбољих матурских, дипломских, мастер и других радова, чији аутори су из Бачке Паланке.

Шта у наредном периоду можемо очекивати када је у питању рад Друштва Матице српске у Бачкој Паланци?

У наредном периоду Друштво ће наставити да негује духовни и културни живот развијањем и популарисањем књижевности, уметности и науке општине Бачка Паланка, кроз различите активности и сарадњу са словенским и другим народима у свету. У плану су научни скупови и међународне конференције, истраживање архивске грађе и публиковање значајних историјских материјала, као и неколико занимљивих пројеката са Институтом за српски језик и комуникацију из Белгорода. Такође, колико финансијска средства буду дозволила планирамо објављивање наредног броја „Научног зборника“ те позивамо све заинтересоване да своје радове пошаљу на matica.srpska.bp@gmail.com.

Као директор Архива Војводине негујете сећања на историјске догађаје. Када сте почетком године на адресе бројних личности, укључујући и папу, послали сведочанство о страдању Срба у Другом светском рату, рекли сте да је одговорност установа попут Архива Војводине да користе предности технологије и пласирају истину о злочинима над Србима. Реците нам нешто више о том сведочанству, реакцији папе на писмо и уопште о вашој мисији.

До сада смо као Архив, проблематику и пропорције страдања Срба и других народа са наших простора приближили израелској, италијанској, руској, француској, чешкој, мађарској и словачкој јавности. Читав низ састанака са бројним научним и културним радницима, политичарима и истакнутим појединцима који посећују Архив, као и мој лични публицистички рад, а пре свега моје наступе у масовним електронским, штампаним и тзв. новим медијима, усмеравам управо у правцу афирмисања тема које наводите.

Користећи од раније стечени социјални капитал, заједно са својим најближим сарадницима и кроз њихове контакте, настојимо да причу о геноциду почињеном над Србима у току Другог светског рата, заједничким снагама пласирамо на сваки могући начин не само у националном, већ и у међународном контексту. Између осталог, приликом представљања основне и пројекте делатности Архива Војводине, тематику везану за страдање Срба сам заједно са колегама презентовао 2022. у свечаној сали Владе Словачке Републике, али и пред представницима словачког парламента, појединим посланицима француског парламента, Кнесета, већем броју амбасадора итд. Посебно желим да нагласим да смо наше публикације о страдању Срба у НДХ слали на разне адресе по свету, па тако и у Ватикан тј рисмком папи. Куриозитет је да је на наш поклон папа Франциско два пута одговорио и послао нам писмо у коме се захваљује за послате књиге.

Свакако, овде опет желим да напоменем да је помоћ државе у наведеном контексту, изузетно битна. Од 2012. године Република Србија је заиста, можда по први пут у историји, на адекватан начин конципирала политику неговања сећања. Уосталом, читав низ догађаја који смо били у прилици да организујемо као Архив на наведеном плану, успели смо управо захваљујући разумевању и компетентности носилаца власти у Републици Србији, у Покрајини, као и на локалном нивоу. Овде бих искрено истакао и изузетну критичност и сензитив за ове теме самог председника Републике Србије, господина Вучића, који и те како, по мом скромном мишљењу, схвата колико је неговање културе сећања битно за прошлост али и будућност једног народа.

Објавили сте велики број публикација, међу којима су и оне о локалној историји, тачније истакнутим личностима Бачке Паланке, да ли тренутно радите на нечему новом?

Да, јако ми је драга књига о истакнутим личностима Бачке Паланке, личностима које су у пре свега у 19. и 20. веку у области културе и друштвених делатности стварали добра дела на корист људи из Бачке Паланке и околине. Тренутно прикупљам своје есеје, предговоре и поговоре, како би их објавио у књизи, али и књигу о српско словачким везама у култури, која ће бити објављена у мојој милој Братислави.

Како бисте оценили књижевну сцену у мањим срединама, конкретно у Бачкој Паланци?

Иако десетак година физички нисам у Паланци, захваљујући медијима и друштвеним мрежама, пратим паланачку културну и књижевну сцену. Морам рећи да је она веома богата. И то је добро. Технологизација и деметрополизација су омогућиле људима да могу да пишу и објављују своја дела на својим блоговима, новинама и књижевним часописима. Ова хиперпродукција не мора да доведе до високог квалитета књижевних дела, али свакако људима може да чини радост стварања и уживања у тексту, а признаћете да је то и те како важно.

Небојша Кузмановић је рођен 10. октобра 1962, у Градачцу (БиХ). Школовао се у Боботи (основна школа), Вуковару и Осијеку (РХ), где је завршио средњу економску школу. Дипломирао је на Филозофском факултету, на Катедри за филозофију и социологију, у Новом Саду 1988.Магистрирао је 2001, на Катедри за српску и упоредну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, а 2009. године је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију „Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма” и стекао звање доктора књижевних наука.

Д. Ј. Бујак