Непрелазни центархалф Бачке Илија Јовановић

Један од играча који су обележили историју ФК „Бачка“ је свакако Илија Јовановић (1944) који је носио дрес „плавих“ осам и по година, од 1967. до 1975. године.

Играо је на позицији центархалфа и био је непрелазан. За време његовог играња у Бачкој, ниједан играч ког је он чувао у том периоду није постигао гол. То довољно говори о његовом односу према игри, одговорности и корисности за екипу.

Пре дреса Бачке, Илија Јовановић је играо за екипу Радничког из Сремске Митровице од 1963. до 1967. године.

-Завршио сам Економску школу у Бачкој Паланци и уписао факултет у Београду где сам живео и тренирао фудбал у Жаркову и Радничком из Београда. Викендом са играо за Раднички из Сремске Митровице, где ми је живела сестра. Последње сезоне у Радничком сам одиграо све утакмице. Знате колико је то поверење тренера? Па то је било невероватно, прича Илија Јовановић.

У сезони 1966/67 „Раднички“ је освојио прво место у Војвођанској лиги и пласирао се у Српску лигу. Један од најзаслужнијих играча је био управо Јовановић.

-На пролеће 1967. године играли смо дерби за прво место у Панчеву са Динамом и тада смо победили „Динамо“ са 2:1 и освојили прво место. На полувремену те утакмице, када сам излазио из свлачионице, видим на трибинама покојног Славка Малетина Ваву са још неким из управе Бачке. Пришао сам им и упитао шта ће они овде, а они су пратили једног другог играча из Панчева. После утакмице они мене зову и у стану моје сестре у Сремској Митровици дођу да преговарају. Пристали су на моје услове и ја сам од јесени 1967. године обукао дрес Бачке. У то време је „Бачка“ играла у Другој лиги – Запад бивше СФРЈ са Загребом, Борцем из Бања Луке, Будућности из Титограда, Осијеком, Слободом из Тузле и другим екипама, а ја за осам и по година играња у Бачкој никада нисам био резервни играч. „Бачка“ у својој историји није имала таквог центархалфа какав сам ја био.

За време проведено у Бачкој, Јовановић је потписао два четворогодишња уговора, али не и трећи.

-По заврпшетку сезоне 1974/75, управа Бачке није пристала на моје услове, штавише уцењивали су ме мислећи да ћу ја да прихватим то, али ја сам био одлучан у својој одлуци и преломио сам. Напустио сам Бачку, а тада сам им рекао да ће следеће сезоне без мене испасти из Друге лиге – Запад бивше СФРЈ. Тако је и било.

Стамени центархалф Бачке је 12. марта 1969. године био актер чувеног меча четвртфинала Купа Маршала Тита са Хајдуком у Бачкој Паланци када су Сплићани пред 10.000 људи победили са 2:1 тек после продужетка и пласирали се у полуфинале.

-То је била највећа крађа у оно време и то у режији судија. Арбитар је у последњих десетак минута свирао немогуће око нашег шеснаестерца, и најмањи контакт и прекршај њиховог играча он је показао на слободан ударац за екипу из Сплита. Не знам колико су они имали шутева са шеснаест метара док нису изједначили. У продужецима су свашта радили, само да прођу даље. Напослетку су дали руком гол за 2:1, као Марадона. Никада нисам ударио судију до тада, али тада сам га тако ошамарио иза леђа. Срећом, он није видео ко га је ударио. Судија је био потплаћен од Хајдука, то је сто посто истина. „Бачка“ би тада играла у полуфиналу Купа Маршала Тита са Црвеном звездом у Београду, али, ето, нису нам судије дозволиле.

По разилажењу са Бачком, Илија Јовановић је рекао збогом фудбалској каријери, иако је могао још да игра. Имао је тек 31 годину. Отишао је на место председника ФК „Нештин“ са циљем да им направи стадион.

-Од детињства сам сањао да направим стадион у Нештину. Пре изградње стадиона су Нештинци ишли на острво да играју фудбал, а ја сам успео у својој намери за само четири године. За то време, док смо градили игралиште, нема фирме у Бачкој Паланци која није дала позајмицу за изградњу стадиона. Сваки динар је тада уложен у изградњу, све сам радио поштено. После четири године одржали смо Изборну скупштину ФК „Нештин“ и они су хтели да ја останем на челу клуба. Ја сам рекао да сам испунио свој циљ, направио сам стадион и сада нека неко други настави да води клуб. Од тада нисам у фудбалу имао функцију, посветио сам се породици, закључио је Илија Јовановић.

Остала су само сећања на изванредну фудбалску каријеру и бледе слике стаменог фудбалера Илије Јовановића. Играча таквих фудбалских навика и знања Бачка Паланка више није имала.

Д. З.