Пивничанку и Африканца спојила љубав

Она је из Пивница, а он из Гане. Имају два сина, а упркос томе што су посетили многе градове Европе и света, за живот су ипак одабрали Пивнице. Поред љубави свог живота, у Африци је пронашла и идеју за леп хоби – хеклане играчке.

Слађана Обенг је рођена у Пивницама. Супруга Регана Обенга из Африке, који се професионално бави фудбалом, упознала је пре 10 година у Новом Саду на рођендану код заједничке пријатељице.

Када је први пут била у посети Регановој породици у Гани, родила се љубав према хекланим играчкама које и дан данас прави и продаје путем друштвених мрежа. Готово деценију израђује играчке, али сада мало мање јер је, како каже, завршила факултет и запослила се.

Реган је фудбалер, недавно је стигао из Сингапура, а сада чека нови уговор. Због његовог ангажовања су често мењали место боравка, али обоје тврде како нигде није лепо као у Пивницама. Иако долази са другог континента, места где су људи и култура потпуно другачији, Слађана каже како се Реган за ових десет година уклопио савршено.

-Тренутно живимо у Пивницама, супруг се лепо уклопио у околину и Пивничани су њега лепо прихватили, могу рећи да се можда мало боље уклапа од мене, прича Слађана за „Недељне новине“.

Када „ухвате“ мало више слободног времена, путују у Африку код Реганове породице. Слађана каже да је Африку заволела и понекад помисли да је она требала тамо да се роди.

-Ретко успемо да одемо у Африку, али у плану нам је одлазак ове зиме и радујемо се и једва чекамо. Обично будемо код наше бабе, Реганове маме, сестре и брата. То је једно мање место поред Кумасија – највећег града у Гани. Свако место има своје лепоте и живот у њима има своје предности и мане, али за живот бисмо увек одабрали Србију. Ако то не би била Србија, и ако супруг ускоро не добије наше држављанство, наша жеља је да живимо у Канади или Норвешкој.

У Србији су, прича Слађана живели у разним градовима али им ипак одговара мирнији живот у Пивницама, највише због деце. Ту су, како каже пронашли своју срећу и мир. Слађана и Реган су диван пример како двоје људи различите боје коже, нације, вере може да живи срећно и мирно. Довољна је „само“ љубав.

Д. Ј. Бујак