Предлог да Шписов млин у Гајдобри постане споменик културе

Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин објавио је јавни оглас о утврђивању Шписовог млина на ваљке у Гајдобри за непокретно културно добро – споменик културе.


Како се наводи у тексту огласа који је објављен и на званичном сајту Општине Бачка Паланка, Шписов млин налази се у Гајдобри, на адреси Железничка број 22, у приватној својини. Сопственици и корисници наведене непокретности, као и заинтересовани органи и установе да о томе дају своје мишљење у року од 30 дана од дана објављивања огласа и то у писаној форми Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Петроварадин, Штросмајерова број 22, 21100 Петроварадин. Оглас је објављен 27. јануара.

Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин прошле године је  покренуо процедуру за утврђивање Шпишовог млина у Гајдобри за споменик културе. Рекогносцирање и евидентирање индустријског наслеђа из области млинарства на подручју Војводине до сада је било занемарено. Евидентирањем овог млина са свим његовим садржајима попуниће се заштићени фонд. Према литератури саграђен 1910, а према архивској грађи 1921, четвороетажни млин је подигнут у маниру индустријског наслеђа с почетка 20. века. У комбинацији жуте клинкер опеке и равних малтерских површина, са мало декоративних елемената, он указује на нови период у архитектури – модерну, чврсто повезану са постојећом грађанском архитектуром. На грађевини је евидентан и утицај мађарске сецесије. У почетку је за млевење жита коришћена снага коња који су се кретали кружном стазом иза самог млина и на тај начин покретали ваљке за млевење. Коњи су касније замењени парном машином вршалицом-самохотком. Млин на ваљке браће Шпиш, Данила и Карла, у време оснивања био је покретан помоћу паре добијене коришћењем поздера, а модернизацијом погон се мења и почиње да ради на сау гас добијен употребом лигнита, односно на струју.

У Занатски регистар у Бачкој Паланци моторни млин у власништву фирме „Шпис и другови“ уписан је 1927. године. Имао је 12 запослених. Млело се жито, кукуруз и јечам, а готови производи – хлеб, бело брашно, кукурузно брашно и мекиње због близине пруге били су лако дистрибуирани. Са главном пругом и железничком станицом млин је био повезан уским колосеком, 60 цм ширине и 40 м дужине.

Редакција

PODELITE OVAJ ČLANAK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *