Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (27. јул)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Творац анђела“ – Алекс Норт

Кејти Шо је увек пазила на свог млађег брата Криса, а онда га је једног безбрижног поподнева оставила самог и Крис је био дивљачки нападнут. Од тада није разговарао са њом. Онога дана када је Кејти постала мајка, заклела се да неће поновити своје грешке. Небрига ју је коштала једне породице и неће дозволити да уништи другу…

Затим добија позив од полиције. Истражују посебно брутално убиство у руинираној кучи која је некада припадала озлоглашеном локалном серијском убици. Случај је изазвао многа узнемирујућа питања, али намеће се само један осумњичени: Крис.

Детектив жели Кејтину помоћ да га пронађе, а њој је битно само једно: да докаже невиност свог брата и да се коначно искупи за бол који му је проузроковала. Убрзо постаје јасно да убица нема намеру да се примири.

Док покушава да спасе своју стару породицу, Кејти своју нову доводи у смртну опасност…(laguna.rs)

„Писма из Шампање“ – Кејт Мекинтош

Много више од приче о пенушавом вину. Прича о јунакињи чије ће завештање надахнути многе младе жене.

Године 1805. у Ремсу, Барб Никол Клико остала је без вољеног мужа, али решена је да оствари заједнички сан – да створи највећу фирму за производњу шампањца у Француској, која и данас носи име по њеном новом идентитету удовице: Вев Клико. Док се Руси спремају да нападну њену земљу, док се конкуренти боре да јој преотму муштерије а дворска политика Наполеоновог доба додатно све компликује, Барб мора превазићи тешкоће и изазове како би спасла себе и своју винарију.

Садашњост: још скрхана после развода, Натали Тејлор бежи из Чикага у Париз. На једној тезги с књигама крај Сене проналази објављена писма удовице Клико и користи их као надахнуће за сопствени искорак из зоне комфора и промене у свом животу у ком ће бити снажнија и самопоузданија. Међутим, након што се њено бекство у Париз преобратило у нешто крајње невероватно и неочекивано, принуђена је да бира. Да ли да прихвати губитке и врати се кући или да се бори за будућност о каквој је дотад само сањала? Шта би урадила удовица Клико? (laguna.rs)

„Преживети хаос“ – Зорица Томић

Зашто је у времену хаоса најважнија вештина постављања питања?

Данас се чини да се све мање сналазимо у комуникацији, да нам други нису важни, па чак ни ми сами себи, често се узајамно не разумемо и још се на то постепено навикавамо. То је очигледан показатељ хаоса у којем настојимо да преживимо. Комуникација може бити наша једина сламка спаса.

За све радознале духом, жељне да унапреде своје односе са другима или да размрсе чворове неспоразума, овај водич пружа драгоцене смернице за рад на себи и унапређење комуникативних вештина. Уз малу помоћ филозофије читалац ће бити учесник у игри питања и одговора, која отвара велика врата (само)спознаје.

На темељу холистичког приступа комуникацији проф. Томић је креирала MapTer – јединствени метод вођене комуникације којим се ефикасно решавају проблеми у комуникацији. Овај моћни алат, који је представљен у књизи, истовремено убрзава процес адаптације и учења и тиме омогућава сналажење у различитим социјалним окружењима.

„Нема комуникације без сврхе, тј. без питања о вредностима и смислу наших акција и контаката са другима. Књига Зорице Томић је филозофски водич кроз мрежу питања и одговора који се рађају у потрази за смислом у настојању да разумемо себе и друге.“ – Проф. др Јован Бабић

„Проф. др Зорица Томић овом књигом на веома инвентиван и лепршав начин (само њој својствен) промовише квалитетан ʼсимбиотски живот питања и одговораʼ у окрепљујућој унутрашњој и спољашњој дијалошкој комуникацији. У плодотворност такве комуникације, на темељима теорије и методе MapTer, лично сам се уверио учествујући у заједничким радионицама са др Томић, па њену нову књигу свесрдно препоручујем најширој публици као моћну алатку за излажење на крај са психичким и социјалним хаосом у данашњем свету.“ – Проф. др Миланко Говедарица (laguna.rs)