Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (29. јун)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Србин којекуде“ – Бојан Љубеновић

Од аутора бестселера Ништа није смешно и Да је боље, не би ваљало.

„Као што постоје оџачари за димњаке, требало би да постоје и оџачари за људске душе. Да мало проџарају, отпуше, уклоне нагомилану гареж и чемер па да човек поново продише као некад.“

У свом новом делу Србин којекуде Љубеновић наставља да се на крајње духовит и себи својствен сатиричан начин бави данашњом Србијом. Ово је истовремено и путопис, и интимни дневник, и аутобиографија, и огледало наше стварности. Док пише о наизглед обичним, свакодневним догодовштинама и догађајима, аутор расветљава много крупније и озбиљније друштвене појаве и проблеме. Љубеновићеве препознатљиве духовите жаоке сакривене су дубоко унутар урнебесних редова посвећених Србину који се два пута обрео у далеком иностранству преко океана, али и његовом делању у Београду, на мору или током ванредног стања.

Књига одише ведрином, а написана је специфичним стилом: реченице се лагано стапају и клизе творећи динамику и мелодију на коју се ухо брзо привикне. Та ритмичност се спушта до срца изазивајући осмех, који читаоцима не силази с лица све до последње странице. (laguna.rs)

 „Острво стакла“ – Трејси Шевалије

Ауторка историјских романа и бестселера Девојка са бисерном минђушом, Изузетна створења и Једна нит.

Раскошна прича о породици дувача стакла из Мурана.

Године 1486. Венеција је раскошан трговачки град на врхунцу моћи. Орсола Росо је најстарија кћи у фамилији муранских дувача стакла. На острву познатом по овој тешкој вештини и великој уметности није предвиђено да породичну традицију израде стакла наследи жена, чак ни када је изузетно вешта и кад уме да преточи фантастичне визије у маштовита уметничка дела. А баш те особине красе Орсолу. Након очеве смрти она ће у тајности наставити да изучава занат и својим делима увећава породични иметак.

Док у Венецији време протиче полако попут топљеног стакла, пратимо причу о Орсоли и њеној породици кроз призму стваралачког тријумфа, али и трагичних догађаја. Од доба куге која ће опустошити Венецију до пљачки војника које ће оголити њене велелепне палате, од времена доминације Мурана и његових трговаца до његове метаморфозе у туристичку атракцију, жене из породице Росо чуваће породично наслеђе, уметност и везе.

Острво стакла је несвакидашњи, предиван и опчињавајући портрет жене, породице и града који су вечни попут њиховог стакла.

„Трејси Шевалије се врац́а у свет средњовековног заната и даје нам још једну одлучну хероину – стакларку која продире у затворени свет мушкараца са Мурана. Педантно истражена, дочаравајући лепоту венецијанске лагуне, прича фасцинантно носи читаоца кроз простор и време.“
– Филипа Грегори

„Одважан и префињен роман. Трејси Шевалије нас с лакоћом води кроз векове, приказујући Венецију уздрману променама, крхку али несаломиву, баш као што је и чувено муранско стакло.“ – Кејт Квин

„Бриљантна идеја спроведена темељно, са самопоуздањем и дубоком љубављу према једном изузетном граду. Генијалан начин приповедања у временским скоковима.“ – Филип Пулман (laguna.rs)

„Никуда не идем“ – Румена Бужаровска 

Након што је претходном збирком прича „Мој муж“ постала регионална књижевна звезда, Румена Бужаровска новом књигом помера границе кратке форме и потврђује се као можда најбоља ауторка овог жанра на некадашњем југословенском простору.

Настављајући тамо где је стала с прошлом књигом, Румена овом „проширује подручје борбе“ и у жижу ставља однос локалног и глобалног, „наших“ и „странаца“, као и интригантне позиције наших тамо и странаца овде.

Готово немилосрдно оштра, она мајсторски анализира све балканске комплексе, јетким и духовитим језиком обрачунава се са ендемском летаргијом, културом пасивности, нечињења и кротког прихватања готово неподношљивих односа и услова живота у свету у коме је лажни морал једино мерило, а пакост национални спорт.
Супротно наслову, ауторка овом збирком добацује изузетно далеко.

„Дилема пре него што је ова збирка изашла била је има ли ауторка да каже нешто ново, и може ли свој препознатљиви израз да издигне у нове стваралачке висине. После ових седам прочитаних прича, одговор на оба питања је, свакако и без сумње – потврдан.“ Елизабета Баковска

„Читање ових прича Румене Бужаровске књижевно је искуство због којег ћете без жаљења пропустити аутобус или авион, нећете бити сигурни да ли је јутро или вече, а можда заборавите и да одете по дете у обданиште или на заказан преглед код доктора.“ Сашо Огненовски (knjizare-vulkan.rs)