Прича о жени која декупажом открива душу предмета

Изабела Волић из Деспотова од малих ногу воли уметност и креативни ручни рад. Образовање је пак, није одвело у смеру уметности, али креативна душа у њој је дошла до изражаја и себе је пре девет година пронашла у декупажу. Овај вид креативног рада јесте изузетно популаран и заступљен, али Изабела се одувек трудила да буде посебна и сваком свом раду да праву уметничку ноту. 

Кренула је да црта још у средњој школи, али није успела да упише Ликовну академију па је након тога, на неки начин и одустала од уметности.

-Са декупажом сам почела да се бавим пре девет година, а мотив бављења баш овим видом ручног рада је био да направим себи ствари и да не морам да купујем, као на пример тацне, подметаче, сматрала сам да ја то могу да урадим и да то није тешко. Испоставило се да је тако, ушла сам у тај свет и једноставно ми је кренуло од руке, можда зато што напросто волим уметност и волим да стварам нешто другачије, прича Изабела.

Почела је да истражује о декупаж техникама на интернету, јер на самом почетку готово ништа није знала о томе, али је ипак била уверена да је то нешто што она може да направи. У раду су јој на почетку помогле бројне групе на друштвеним мрежама као и часови које је похађала.

-Мало по мало, и ушла сам у свет уметности. Многи то и не називају уметношћу али ја сам се потрудила да моји радови буду на неки начин, макар делом уметнички. Док сам напредовала у раду, открила сам и орнаменте и једноставно сам се заљубила у њих. Мени је то било нестварно лепо па сам једноставно тежила ка томе да морам да научим да радим са тим и да што више предмета украсим са орнаментима. Многе жене су имале одбојност зато што није лако радити, постоје неки основни кораци који морају да се испоштују да би то изгледало тако како изгледа на мојим радовима. Наравно, научила сам и друге технике које могу да се раде у декупажу, али сам се увек враћала на орнаменте, рекла је Изабела Волић.

Управо су орнаменти оно што издваја Изабелине радове у односу на друге. Прецизно урађени детаљи, пажљиво одабране боје и комбинација слика чине заиста уникатне предмете који су идеални за поклон драгим особама.

-Инспирацију налазим у свакодневном животу, у ономе што ме окружује, као и мноштво онога што видим на интернету. Кренула сам да радим кутије тако што сам гледала какве кутије друге жене раде и увек сам се трудила да не копирам никога него да то буде нешто јединствено и другачије, само моје. Материјале које користим су кутије и предмети од дрвета, медијапана, радим на стаклу и на металу… Сваки од ових материјала тражи одређену припрему да би то било постојано и дуготрајно, додаје наша саговорница.

Можда и не изгледа тако компликовано, али урадити један предмет захтева стрпљење, време и труд. Ипак, најтеже је имати оригиналну идеју, свој лични печат због ког ће вам се купци увек враћати. Изабела се труди управо то да постигне, а како каже, највише јој траже флаше за крсне славе.

-Кад радим једну кутију од дрвета или медијапана морам прво да је припремим, а крећем са неким основним корацима у декупажу, после је украшавам са орнаментима у већини случајева. Кад се ради на стаклу или металу процес припреме је мало другачији али ако се добро одради припрема јако лепо може да изгледа једна флаша или чинија или нека кантица од метала. У последње време имам доста наруџби и радим флаше за славе које су уникатне и другачије наравно са мојим упечатљивим орнаментима. Највише ми траже кутије, које имају бројне намене, правим радоснице, ту су дечије кутије које су персонализоване, кутије за младенце, кутије за накит… Ту су и флаше за славе са сликом свеца и са пуно орнамената, оне су баш посебне и другачије, радим и тацне, подметаче, радим чивилуке за кључеве, све оно што ми тражe ја то и одрадим, каже Изабела из Деспотова.

Последњих неколико година, репроматеријал и све остало што је потребно за декупаж је прилично поскупело. Зараде, каже наша саоговорница, има али се она од почетка трудила да улаже у овај посао како би усавршила свој рад. Свима који желе да се опробају у било ком виду креативног ручног рада Изабела је поручила да је најважнији константан рад.

-Мора јако пуно да се ради, да се учи, мораш да имаш другачије радове јер много жена данас у Србији ради декупаж и све је то слично. Ако хоћеш да успеш у том послу стварно мораш бити другачији. Сваки посао мора да се воли, мораш да даш себе у овом послу да би успео, мораш да будеш упоран, да будеш доследан и да верујеш у себе да можеш да успеш. Истина је да људи зазиру од предмета рађених декупаж техником, али баш зато мораш да будеш другачији да би успео у овом послу, закључила је она.

Д. Ј. Бујак