Приче некадашњих бироша из Карађорђева

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 203 и 204 од 29. новембра 1968. године.

Више нисмо „богу за леђима“

Ни мало ни велико, село са нешто око 1.700 становника, две главне и три попречне улице, Параге су све до недавно биле одсечене од света. Везане само железницом Параге и њени становници налазили су се у односу на друга села „ богу за леђима“. Тако је било некада, кажу са поносом вредни Парожани.

-Асфалтни пут је наш највећи успех – каже председник Месне заједнице Радован Аничин. Више не морамо да се гушимо у блату. Од овога пута зависи и даљи напредак нашег села. Ђаци сада могу свакодневно аутобусима да одлазе у Силбаш и Бачку Паланку у школу. А, када се сетим, како је било пре неколико година.

За мало место као што су Параге земљорадничка задруга дуго времена представљала је камен спотицања међу кооперантима.

-Од када смо се интегрисали са ПИК „Будућност“ из Бачке Паланке ствари су кренуле набоље – рекао нам је управник погона инж.Озрен Алимпић. Кооперанти су задовољни и више не морају да одлазе у Силбаш и Гајдобру ради набавке семена и вештачког ђубрива…

Парожани ће сваком странцу радо показати лепо уређени задружни дом који у односу на остале зграде делује некако импресивно и величанствено, затим зеленило и воће засађено по улицама. У Парагама неће пропустити да вам покажу лепо уређену здравствену станицу у којој од прошле године по први пут ради њихов лекар.

-Дуго смо се и мучили – рекао нам је један мештанин кога смо затекли у чекаоници амбуланте. Тешко је у селу где нема лекара. Раније нам је лекар долазио уторком и петком из Силбаша и Гајдобре и то само по два сата. Парожани су добили лекара, али сада постављају захтев да добију и зубара…

Приче некадашњих бироша

Карађорђево није више насеље са ниским баракама које су становници називали „вагонима“. За последњих неколико година у Карађорђеву је изграђено више комфорних станова него раније за шездесет година. Стеван Гез је један од оних који су рођени и дочекали пензију на Карађорђеву.

-Почео сам да радим када сам имао четрнаест година. Било је тешко. Волови нису хтели да ме слушају. Плакао сам… Нисам знао ни волове да упрегнем. Тек касније сам постао полу бирош. То је било мање од бироша. Е, друже мој, бирош је био господин у односу на мене и кочијаши су били господа. Требало је радити да би постао бирош. Спавали смо у штали. Добро се сећам: дође рано у зору први бирош и викне. Ко не устане добије корбачем.

Тома Мартин ради у Карађорђеву од 1927. године.

-На посао су примали само оне који су имали два или три сина. На тај начин обезбеђивали су јефтину радну сангу. Да, и деца су морала да раде. Прво сам био кочијаш после су ме преместили у ергелу. То је било оно време када су нониуси били исто што и данас трактори. Отац и син Јанош и Стеван Карас читав свој век провели су на Карађорђеву. Стари Јанош, људина дугих белих бркова, причао нам је како је почео.

-Било је то 1922. године. Почео сам као кочијаш. Био сам млад снажан човек и то се мојим газдама свидело. После су ме преместили код пастува. Пензионисан сам као радник у ергели.
Његов син Стева родио се на Карађорђеву 1923. године.

-Почео сам да радим кад сам имао тринаест година. Радио сам у ергели. Плашио сам се пастува, али сам морао. Није ми било друге. Колику сам имао плату. Тачно 150 динара…

Чланске књижице и козарачко коло

У свечано украшеној сали Омладинског дома, у понедељак 18. новембра, сеоска организација Савеза комуниста у Младенову на свечан начин примила је у своје редове 77 нових чланова. Новопримљеним члановима уручене су црвене књижице, а њихови ревери закићени црвеним каранфилима.

После свечане церемоније и предаје црвених књижица преко 200 присутних чланова Савеза комуниста заједно са новопримљеним омладинцима запевали су песму „друже Тито ми ти се кунемо“, а затим се развило и Козарачко коло.

У име новопримљених захвалила се Мирјана Кнежић (21) студент Филозофског факултета у Новом Саду. Међу новопримљеним члановима најстарији је Милан Агбаба (32) стоматолог. Ево шта нам је непосредно након примања црвене књижице рекао: – Ово је за мене незабораван тренутак. До сада нисам имао прилике да постанем члан Савеза комуниста, јер се ни у једном месту нисам дуже задржао. Трудићу се да оправдам поверење које су ми указали старији другови.

Штета преко 150.000 динара

У петак нешто око осам часова у Текстилној индустрији „Марина“ у Бачкој Паланци избио је пожар који је уништио производну халу и приручни магацин. Пожар који је како се претпоставља избио на машини за тргање крпа брзо је захватио целу зграду и потпуно уништио кровну конструкцију. Нове плетеће машине, које су недавно набављене у Осијеку, и роба у магацину спасени су крајњим пожртвовањем радника, професионалне ватрогасне јединице и ватрогасаца Индустријског комбината из Бачке Паланке, тако да се није проширио на суседне погоне „Марине“ и графичког предузећа „Бранко Бајић“.

Према првим незваничним проценама штета је прилично велика. Рачуна се да ће она износити преко 150.000 динара.

Припремио: Миле Ђ.Кременовић