Прва помоћ – спас у правом тренутку

Скуп мера и поступака којима се спасава људски живот и спречава даље погоршање здравља повређених и оболелих особа представља пружање прве помоћи на месту незгоде или на безбедном одстојању од места настанка повреде или болести.

Неретко смо сведоци тешких саобраћајних несрећа са великим бројем повређених лица и у таквим ситуацијама од кључне важности је адекватно пружање прве помоћи у првим минутима после несреће, односно до доласка екипе Хитне медицинске помоћи. Често о животу повређене или оболеле особе одлучују управо ти први минути.

Средства за пружање прве помоћи могу бити стандардна, приручна или импровизована. Стандардна средства представљају индустријски произведену опрему и материјале који служе за заустављање крварења, превијање рана или имобилизацију повређених делова тела. Ту спадају разне врсте завоја, газе, ханзапласт, леукопласт, маказе, троугласте мараме… С друге стране, приручна и импровизована средства нису примарно намењена за пружање прве помоћи, али се користе у недостатку или као допуна стандардних средстава. То су комади разних тканина или одеће, шаторско крило, комади дрвета, метала и тако даље. Битан део пружања прве помоћи представља тријажа повређених и оболелих особа у случају да имамо више повређених лица. Тријажа је заправо разврставање болесника и повређених у одговарајуће групе.

Постоје четири реда хитности за указивање прве помоћи и транспорт до медицинске установе. У први ред хитности сврставају се привидна смрт и бесвесна стања, гушење, унутрашње крварење, повреде главе праћене несвестицом, отворене повреде… Други ред хитности чине крварења без знакова искрварености, отворени преломи костију, повреде меких ткива, опекотине и смрзотине и повреде настале зрачењем. У трећи ред хитности спадају ране са слабијим крварењем, опекотине до 40 одсто површине тела, мање смрзотине и лакше повреде проузроковане зрачењем, док у четврту групу спадају повреде кичменог стуба и мождине, затворене повреде карлице, затворени преломи костију и уганућа и ишчашења зглобова.

Уколико се повређена или болесна особа налази без свести и виталних функција (пулса и дисања), приступа се реанимацији или CPR поступку. На почетку је неопходно удаљити особе које су се нашле на месту несреће и позвати Хитну помоћ. Потом је потребно уверити се да ли повређена особа дише. Ако не дише, преплићемо прсте на рукама и кореном длана притискамо грудну кост. Мора се пазити да притискамо грудни кош у ритму којим срце куца. Грудни кош притискамо док не избројимо до 15, а затим приступамо вештачком дисању. Прсте држимо испод браде повређеног, лагано удувавамо ваздух у усну шупљину и уколико се грудни кош подигне, ваздух је ушао у плућа. Све ово се понавља док повређена особа не поврати виталне функције или док не дође екипа Хитне помоћи. Ако се поврате виталне функције, особа се ставља у кома-бочни положај и утопљава се.

Једна од најважнијих активности Црвеног крста је пружања прве помоћи, а наш саговорник на ову тему била је Драгана Милић, стручни сарадник за прву помоћ у Црвеном крсту Бачка Паланка.

-Прва помоћ је од изузетног значаја у спасавању живота, смањењу последица повређивања и што бржој рехабилитацији или опоравку. Прву помоћ је дужан да пружи свако ко се нађе на месту несреће како би се спасио људски живот, каже Драгана Милић. Црвени крст Бачка Паланка је активан у раду са волонтерима на едукацији из прве помоћи, а колика је заинтересованост волонтера за едукацију рекла је:

-Радимо једном недељно са волонтерима и едукујемо их из пружања прве помоћи. Морам искрено да кажем да заинтересованост младих није на нивоу као што је била ранијих година. Има деце и волонтера који схватају важност пружања прве помоћи. Познавајући основе пружања прве помоћи, они добијају самопоуздање да правилно одреагују у незгодним ситуацијама. Постоји и комерцијална обука пружања прве помоћи за предузећа. Заинтересованост фирми је велика, јер је безбедност на раду подигнута на виши ниво.

На који начин суграђани могу да се пријаве за обуку из прве помоћи?

-Углавном обилазимо школе и тамо ученицима презентујемо мере прве помоћи и на тај начин они показују интересовање за волонтирање у Црвеном крсту. Волонтери потом долазе у наше просторије где пролазе обуку из основа прве помоћи. Што се тиче запослених, они се пријављују углавном преко својих послодаваца који, због безбедности на раду, траже да њихови радници или део радника прође обуку из основа прве помоћи. Када се формира група од 10 полазника, позивамо их на обуку која може бити основна и напредна. Основна обука подразумева основне технике попут бесвесног стања, наглог срчаног застоја и крварења. Напредна обука подразумева мало опширније знање и траје 12 школских часова, док основна обука траје само шест школских часова. Запослени су углавном више заинтересовани за напредну обуку из прве помоћи, а физичка лица се не могу пријавити за обуку, констатује Драгана Милић из Црвеног крста Бачка Паланка.

Д. З.