Првих педесет година каратеа у Бачкој Паланци

Ове године се навршава пет деценија каратеа у Бачкој Паланци, а онај који га је донео у наш град и општину је пионир овог спорта проф. др Јово Радош.

То је било на јесен 1974. године када је Радош био запослен у Гимназији „20. октобар“ и одмах је основана карате секција при школи. Крајем те године на предлог Мише Пилиповића је карате секција почела да ради при ДТВ „Партизан“.

-Почео сам да се бавим овом борилачком вештином у Београду као студент код тадашњег репрезентативца Животе Вукојчића и ту сам карате заволео. Те 1974. године смо се и регистровали у Карате савез Војводине, а интересовање је у Бачкој Паланци било велико. Учлањивали су се старији од 18 година, а сада претежно деца почињу са вежбањем. Било је то романтичарско време када су популарни били филмови о Брус Лију и то је у неку руку допринело популаризацији каратеа у Бачкој Паланци. И дан данас вежбам карате. Имали смо озбиљну школу каратеа где је у борбама било поломљених носева и ребара, а када смо одлазили на такмичења сви су нас гледали са страхом у очима. За целокупан рад у овом спорту смо пре неколико година добили Октобарску награду Општине Бачка Паланка, сећа се проф. др Јово Радош.

Карате се најпре вежбао у сали Гимназије, потом у сали ОШ „Херој Пинки“, па у ОШ „Клара Фејеш“. После се са вежбањем и тренинзима прешло у ОШ „Вук Караџић“, а у новије време у Спортску халу „Тиквара“ Неколико сезона се Карате клуб Тиквара успешно такмичио у Другој савезној лиги СФР Југославије. Претходно је освојено прво место у Првој лиги Војводине, а онда се КК Тиквара надметала и за пласман у Прву лигу Југославије у Загребу.

-У то време су се истицали Владимир Познанов, Милан Нешић и Зоран Гашић, најпознатији наши каратисти. Углавном смо тада радили борбе, да би касније прешли на кате. Родитељи нису хтели да њихова деца имају повреде у борбама, па смо прешли на кате и сада само то и радимо. До пре неколико година је Карате клуб Тиквара био један од најбољих клубова у Србији, имали смо репрезентативце, а и оне који су освајали медаље не само на домаћим, него и на иностраним такмичењима. Касније су јуниорски репрезентативци били Бранимир Нешић, Бранислав Рађеновић и Лазар Радош. Кроз наш клуб је у протеклих пет деценија прошло 3-4 хиљаде такмичара, а вероватно и више од тога. Видећемо да ли ћемо на јесен ове године нешто припремити. Имамо пуну собу пехара, диплома и медаља које је клуб добио на разним такмичењима, а ту не рачунамо индивидуалне медаље наших такмичара. Могли бисмо и неку изложбу тих пехара ки медаља направити, наводи пионир карате у нашој општини.

После секције ДТВ „Партизан“ клуб је регистрован као „Нопал“, потом је носио назив Академија борилачких вештина (АБВ), па је након тога узет назив Карате клуб Тиквара како се клуб зове и данас. Проф. др Јово Радош је у време СФРЈ био председник Карате савеза Југославије, био је интернационални карате судија, а и неколико пута председник Карате савеза Војводине. Када наш саговориник направи паралелу са почетака у Бачкој Паланци и данашњег каратеа, каже да се доста тога променило.

-Променила су се и правила борења и суђења неколико пута. Пре пет деценија када сам се ја такмичио у тешкој категорији карате је био више борилачка вештина, а не спорт. Ту се гради дисциплина духа и тела и карате ми је помогао пуно на духовном плану, рекао је Радош.

Кроз историју су се, поред Милана Нешића, Владимира Познанова, Зорана Гашића и Јова Радоша, истакли неки појединци као што су Веселин Петровић, Доброслав Ћук, Драган Тот, Ђорђе Радивојков, Петар Бегоња, Неђо Иванишевић, Синиша Главаш, Ивана Гашић, Јелена Галић, а у новије време Бојана Младежић, Лазар Радош, Бранимир Нешић, Бранислав Рађеновић, Реља Мијановић, Живојин Николић.

-Ту је и педагошки рад са децом, јер се то није само склањање са улице већ је то било учење дисциплини, а онда и остваривање резултата, додаје садашњи председник КК Тиквара Јово Радош.

У понедељак, 10. јуна је Карате клуб Тиквара организовао полагање за појасеве где је приступило 50 кандидата за бели, жути, наранџасти, зелени и плави појас.

Д. Зорић