Сећање на прву генерацију основне школе у Новој Гајдобри

Прошле године навршило се 60 година откад је једна генерација ученика завршила основну школу у Новој Гајдобри. Рођени у првој половини прошлог века, тачније 1948. године, баш та генерација ученика имала је ту срећу да не пешачи до основне школе у Гајдобри.

После завршена четири разреда те 1959. године отворена је осмогодишња школа у Новој Гајдобри.

Нашој срећи није било краја. Радили су одрасли, радили смо и ми деца на уређењу школе и околине. И нисмо били сами. Прикључили су нам се ученици шестог и седмог разреда, док су осмаци остали до краја матуре у Гајдобри.

Посебно смо се истицали у спортским активностима, како дечаци тако и девојчице. Три године узастопно смо освајали пехаре на општинским такмичењима, а онда је тај Пинкијев пехар донешен у нашу школу у трајно власништво.

На летњем распусту организовали смо турнире у малом фудбалу и рукомету, као и у одбојци, кошарци, између две ватре, а на свечаностима поводом значајних датума и у гимнастици.
Свако одељење добило је по парче земље (данас је ту фискултурна сала) где смо сејали и гајили поврће такмичећи се ко ће имати лепшу башту.

Наставник се поштовао, родитељ још више. А ми деца, сви смо били исти. Први телевизор добили смо те године када је школа отворена па смо повремено долазили у школу да погледамо нешто прикладно нашем узрасту.

Само смо желели да будемо заједно и да се волимо и играмо. И како рече мој професор физичког „Све може пропасти, али физичко васпитање никад“.

Те 1959. године учитељ нас је водио у Београд на тек отворени стадион ЈНА. Гледали смо утакмицу Партизан – Звезда.

У шестом разреду смо ишли на екскурзију Сарајево – Дубровник (возом), а какав је то био доживљај речима је тешко описати.

Поносна сам на своју генерацију. На таблону у осмом разреду нас је 40. Разишли смо се, живот нас је одвео на разне стране, али се ипак дружимо и радо сећамо свих лепих тренутака проведених у миру и слободи, скромни, безбрижни и сложни. Радо се сећамо и наших преминулих другова.

Уместо позива на састанак генерације помен нашим преминулим друговима Манојлу Бајату, Данилу Буквићу, Десанки Деретић, Радивоју Драгумилу, Милораду Жутковићу, Слободану Кашиковићу, Петру Кнежевићу, Слободану Станковићу, Светозару Стојановићу, Љубици Ћук, Мирославу Штрпцу и Косари Шушница.

Невенка Буквић