Штрудл фест – најслађа манифестација

Седамнаести по реду Штрудл фест одржан је у недељу, 31. августа у дворишту Мађарске куће у Бачкој Паланци. 

Манифестација, коју организују Мађарско културно-уметничко друштво „Вечера Шандор“ и Удружење Немаца Бачка Паланка, окупила је 12 излагача и велики број посетилица. Упркос нешто лошијем времену, двориште Мађарске куће испунили су љубитељи ове традиционалне посластице који су одлучили да се после недељног ручка осладе на прави начин.

Штудла са маком, орасима, рогачем, вишњама, малинама, али и слане штрудле са сиром привукле су наше суграђане који су најпре могли да дегустирају омиљене укусе а онда и да пазаре.

За штрудлу Магдалене Достан из МКУД „Вечера Шандор“ чули смо да је најбоља. Одлучили смо да је питамо која је тајна и шта је најважније код припреме ове посластице.

-Тајна добре штрудле подразумева да имате добру вољу, добар материјал и време. Кренућу од моје прве штрудле коју сам направила, мојима се јела, ја направила, а она тврда као цигла. Са друге стране, свекрва је правила добру штрудлу па сам јој рекла да ћу гледати док она прави. Посумњала је у моју вољу, јер сам волела да спавам до касно, али напросто сам желела да научим и није ми било тешко. Тада сам од ње научила да је најважнија ствар за кисело тесто управо време. За кисело тесто треба времена, преко воље не може. Састојци су најосновији као и код свих рецепрата, с тим да ја додам у брашно по једну кашику гриза и густина, тесто буде растреситије. Правим гужваре и штрудле, у гужваре не иду јаја и мало мекше тесто, саветовала је Магдалена Достан.

Познато је да уз нешто слатко увек иде и шоља домаће црне кафе, па су посетиоци могли и да попију кафу, попричају и проведу једно лепо недељно поподне. Колико је манифестација била успешна, говори чињеница да су домаћице које су учествовале продале готово све што су донеле.

Најстарији рецепт за штрудлу датира из 1696. и чува се у Бечкој државној библиотеци. По легенди, штрудлу су Аустријанцима оставили Турци приликом повлачења након пораза 1683. године.

За српско поднебље, а посебно за Војводину, карактеристична је штрудла с маком или са орасима од такозваног киселог теста и по томе се знатно разликује од варијанти штрудле које су карактеристичне за немачку и аустријску кухињу где се овај колач реализује од тањег теста.

Кисело тесто се добија мешањем млека, шећера и квасца, па онда додавањем брашна и јаја. Такво тесто се меси па оставља да нарасте, и тако више пута да би добило на чврстини и волумену. Због тога је штрудла позната у српској кухињи као један од захтевнијих колача који подразумева, поред доброг рецепта, искуство и умеће кувара или куварице.

Д. Ј. Бујак