Свети Лука и четири гранична прелаза

Последњег дана октобра, прославили смо православни празник посвећен Светом Луки. У нашем народу то је честа крсна слава, а немало људи и у нашој општини прославља тог свеца као заштитника свог дома и породице.

Већ годинама уназад, Светог Луку прослављамо као гости код пријатеља у Нештину. Сама чињеница да поред доброг расположења јер сте позвани да са једном породицом обележите њихову крсну славу и неког прикладног поклона, за одлазак треба да понесете и пасош многима је већ чудна. Иста општина, а четири гранична прелаза.

И тешко је да једна слава у Срба прође без коментарисања политике, хваљења и куђења, али није се те вечери коментарисала политика у Нештину, него реални, свакодневни проблеми који имају сви становници тог насеља. Гранични прелази, пасош таман као и новчаник важан, колоне камиона, гужве због празника, ђаци у аутобусу који свакодневно путују до школе баш преко та четири гранична прелаза па пута два.

Гранични полицајци имају и своје надимке, па су гости на слави, ословљавајући их баш тако, препричавали какав је ко од њих, ко уме бити љубазан, чија смена је најгора, те како се чешће дешавало да су пријатнији суседни од домаћих полицајаца. Наилазе на разумевање, али наилазе и на бројне проблеме.

Сви су свесни да је једино најбоље и трајно решење дуго чекани, а не тако давно и обећани, нови мост преко Дунава. А када се спомене мост, Нештинци спусте поглед, кажу: „Дај Боже, али чисто сумњам. Можда га ова наша деца дочекају, али ми – тешко“.

Није нешто што нисмо знали до сад, али ова прича са славске трпезе у Нештину, само је подсетила да све границе међу нама људима чине само неки прописи исписани на папиру. На крају, сви смо ми од крви и меса, па ако се баш никад не потрудимо да олакшамо неком живот, било да је са ове или оне стране границе, онда границе цртамо на души.

Оно што краси православне породице је крсна слава, а оно што краси крсну славу, јесте да се свака прича, колико год озбиљна и тмурна била, некако окрене и заврши осмехом. После приче о мосту и проблемима са којима се Нештинци сваки дан суочавају, подсетили смо се како су се домаћин и домаћица упознали, како су изгледала дружења са онима који су им данас кумови и како су послови склопили пријатељства која се негују годинама.

Д. Ј. Бујак