У сусрет празницима – Оливерини ручно прављени вилењаци

Оливера Марић из Бачке Паланке још као дете научила је кројачки занат. Умеће на машини за шивење спојила је са креативношћу па из њене радионице последњих неколико година излазе лутке, зеке, вилењаци и друге занимљиви предмети.

Сасвим случајно, као и све љубави што се десе, Оливера је почела са израдом луткица. Направила је прво неколико новогодишњих вилењака, који су у фирми у којој је запослена наишли на велико одушевљење. То јој је, каже, био ветар у леђа па је одлучила да се усаврши, настави са израдом и то искористи као додатни вид зараде.

-Почела сам због додатне зараде, а сада обожавам да их радим. Први вилењаци које сам направила били су аматерски, да тако кажем, сада то много педантније и лепше изгледа. Експериментисала сам у почетку док нисам усавршила и сада уживам у том послу, рекла је Оливера за Недељне новине.

Вилењаци су, како каже, њена специјалност из разлога што се највише траже, али је и поводом ускршњих празника направила и већи број зека од фине, шарене тканине.

-Вилењаци су за мене лично стварно најлепши, некако свечани и мекани. Морам да кажем да га није баш једноставно направити, то је читав процес, почев од кројења, шивења и осмишљавања како ће да изгледа на крају. Онда то све треба спровести у дело, тако да ипак траје то дуже него што већина људи мисли. Некада користим рециклирани материјал, али углавном у последње време купујем разне врсте материјале почев од платна, чоје, крзна и ћебастих материјала, додаје она.

До сада наша саговорница није имала прилику да излаже свој ручни рад, али заинтересованих који цене ручни рад, како каже, има довољно.

-Углавном је то продаја познаницима, колегама, а сада и преко друштвених мрежа има заинзетесованих. Немам баш времена за рекламу, пошто сам у радном односу па не стижем на све стране. Купци изузетно цене ручни рад, увек радије купују код мене него у продавницама.

Око празника посла највише има, па нас Оливера на друштвеним мрежама готово свакодневно обрадује са новим, лепшим чланом вилењачке дружине. Понекад је тешко испоштовати све наруџбине, али без муке и труда, тврди наша саговорница, нема ништа.

Како смо већ навели, Оливери је ово додатни посао, она има посао у једној фирми, али смо је свакако питали за мишљење да ли се од креативног кројачког рада данас може живети.

-Од овог заната ја не бих могла, а можда има неко ко живи само од тога. Мени је то додатна зарада, да за празнике имам мало више прихода, таман за поклоне унукама, деци и за све остало наравно, закључила је Оливера Марић.

Д. Ј. Бујак