Вегетација поранила, мраз окаснио

Викенд за нама донео је наглу промену времена у целој земљи. Републички хидрометеоролошки завод у петак, 4. априла упозорио је на пад температуре од чак 10 степени, јак северозападни ветар, те снег и јутарње мразеве, што, како су саопштили, може проузроковати штете у пољопривреди.

Воћке су у читавој Србији рано процветале, без обзира што је ове зиме било периода са ниским температурама, за разлику од прошле године.

Штете има, посебно у воћњацима међу оним врстама које су већ увелико у цвету. Воћари су задимљавањем покушали да подигну температуру око стабала, али то је ефектно само код мањих парцела.

Светлана Марковић из Обровца има три воћњака, већина засада су кајсије, остало чине крушка, трешња и шљива. Кајсија као најосетљивија врста већ је претрпела штету због мраза и ниских температура у марту, тако да се тада већ знало да ће род и ове године бити смањен.

-Ми константно пратимо временску прогнозу, од тога нам буквално зависи све што се тиче воћа јер било какве мере које спроведемо не могу у потпуности заштити воће од овако наглих промена времена и мраза у априлу. Већа је штета је остатку Србије, ми смо овде у Обровцу, у Војводини имали само ту једну ноћ протеклог викенда када је био мраз, али ипак, штета је ту, каже Светлана која редовно обилази воћњак и маркира стабла.

Она додаје да је кајсија већ претрпела штету у марту, да ће род бити слабији, али нада се доста бољи него прошле године.

-Прошла година је била изузетно лоша за кајсију, на нашем воћњаку на 50 стабала није било ниједног плода. Ове године ипак мислим да ће бити већи принос, осим ако се не десе поново неке олује или град, а то се заиста сви надамо да се неће поновити, додала је наша саговорница.

Претпрошла, 2023. година за произвођаче кајсије била је изузетно добра година, време јој је погодовало те су и Марковићи те године почели са изградњом салаша испуњавајући тако своје планове и жеље. Воћарство је, прича Светлана такав посао у ком ви у року од два дана можете изгубити више хиљада евра, понајвише због временских прилика. Ипак, не жале се много, већ у воћњаку сви породично раде, већину рода продају у конзум, а мањи део прерађују.

Пољопривредним произвођачима саветовано је протекле недеље да буду у приправности и прате своје засаде. У већем делу Србије мраз се задржао до 9. априла, а колико ће то штете донети воћњацима, остаје нам да видимо када буде време бербе. Анализе стручњака показују да због касних пролећних мразева Србија на воћу годишње губи између 60 и 150 милиона евра. Само прошле године у Шумадији и западној Србији мраз у априлу „обрао“ је око 150.000 тона воћа.

Д. Ј. Бујак