Времеплов: Јулско невреме у Бачкој Паланци 1969. године

Недељне новине следеће године обележавају 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 238 од 27. јула 1969. године.

Без општинских граница

По свему судећи једна идеја стара већ неколико година потврдиће се у пракси. Комисија Социјалистичког савеза за праћење интеграције у пољопривреди израдила је Преднацрт уговора о оснивању здруженог предузећа у пољопривреди за општине Бач и Бачку Паланку. Очекује се да ће већ од 14. јануара идуће године пољопривреда ове комуне стартовати уједињена.

Приступ овом питању данас већ значи извесно закашњење и заостајање за крупним и способним те би свако даље одлагање било плаћено скупом ценом, а последице би биле ненадокнадиве. Подручје ове две општине обухвата око 94 хиљаде хектара, од чега је обрадиво нешто преко 71 хиљаду хектара. Пет пољопривредних добара има у просеку 4.300 хектара што је веома мало. (Рачуна се да је оптимална величина за једно пољопривредно имање 40 хиљада хектара). Још неповољнија ситуација је код земљорадничких задруга чије економије су величине од 70 до 1.300 хектара.

Тиквара загађена!

Овога лета плажа на Тиквари је најпосећеније место на Дунаву. Сваког дана око хиљаду људи посети ову пешчану плажу. Међутим, мало њих зна каквој опасности се излаже. Нашим репортерима жалило се већ више од тридесет грађана да је, после купања у Тиквари, добило кожна обољења.

Ових дана пријављени су нам и први случајеви стомачних обољења.

Пре две године купање на овој плажи било је забрањено извесно време. Међутим, ове године они који би требало да о томе воде рачуна изгледа да су „задремали“. Нечијом непажњом доведено је у питање здравље хиљаде људи.

Вода у Тиквари је стајаћа (у току дана веома се мало мења) у њу се бацају разни отпаци. Све је то допринело загађењу. Због тога упозоравамо купаче да избегавају ову плажу.

Нама овога пута ништа друго не остаје него да поставимо надлежнима питање: Да ли је до овога морало доћи? И ко ће сносити кривицу ако до дође до трагедије ширих размера?

Робна кућа Стотексу?

Уколико одборници на следећој седници Скупштинске општине прихвате предлог комисије, новосадско трговинско предузеће „Стотекс“ већ од марта идуће године почеће изградњу савремене робне куће у центру Бачке Паланке. Ова робна кућа требало би да буде завршена до 1. јула 1971. године.

Трговинско предузеће „Стотекс“ (заступа га директор Лазар Милков) испунило је све услове тражене у конкурсу. Ово предузеће уредним документима доказало је да поседује, како инвестициона (једну милијарду старих динара) тако и обртна средства (пола милијарде старих динара) за иградњу нове робне куће.

Поред тога, ово предузеће нуди 125 милиона старих динара (орочена средства) за иградњу моста у Бачкој Паланци, а спремно је да да још више. „Стотекс“ такође нуди куповину производа од предузећа са територије Бачке Паланке годишње у висини једне милијарде и 250 милиона старих динара, нуди изградњу савремених продавница у свим селима, нуди продају робе у робној кући по ценама које ће бити најниже у комуни.

Штете нису велике

Недавни кишни период од 8. до 14. јула осетно је смањио приносе пшенице. На мање приносе више су утицале последње кише него олуја 8. јула пошто су већ биле пожњевене „меке“ пшенице. „Тврде“ сорте пшенице (пре свега безостаја) су само мало полегле од олује – бар тако нам кажу у ОЗ „Војводина“.

Ипак, код усева је пријављено 116 штета на 1.363 хектара махом од олује и нешто од града.

Гром запалио чардак

Према подацима нешто више су страдали грађевински објекти и грађевинске конструкције у хмељарницама. И даље, олуја је највеће трагове оставила у Гајдобри и околини.

-На друштвеном сектору било је 45 пријављених штета – каже нам Пера Балабан, референт за осигурање ОЗ „Војводина“ – а на приватном 175. Према првим проценама штета се креће око 840.000 динара. И ми сматрамо да ће штета до првог августа (бар индивидуалним произвођачима) бити сигурно исплаћена.

Два искључења

На последњој седници, раднички савет је прихватио предлог Комисије за заштиту радне дужности радне јединице кудељаре у Товаришеву и донео одлуку о искључењу из радне организације радника Маре Јатић и Марка Вујичића.

Мара Јатић искључена је из радне организације због тога што је злоупотребила боловање и одбила да изврши наређење по датом налогу.

Одбијање извршења Јатићеве имало је за теже последице јер су после тога одбили да изврше наређења и сви остали радници који су радили са њом у групи правдајући свој поступак њеним. Марко Вујичић искључен је због туче претње у кругу предузећа. Наиме, он је покушао да се физички обрачуна са радницом овог погона Милом Купусинац, претио јој је и псовао.

Приредила: Д. Ј. Бујак