Дан Сектора за ванредне ситуације

Дан Сектора за ванредне ситуације у Србији обележава се сваке године 17. септембра. Овај датум је изабран јер је 17. септембра 2009. године званично формирана јединствена Служба за заштиту и спасавање, односно данашњи Сектор за ванредне ситуације МУП-а Републике Србије.

Истовремено, 17. септембар је и слава свих ватрогасаца-спасилаца – Пресвета Богородица Неопалима Купина (несагорива купина), која се сматра њиховом заштитницом. Сектор за ванредне ситуације (СВС) представља централни стуб одбране Републике Србије против природних катастрофа, техничко-технолошких несрећа и пожара.

Историјат

Пре формирања јединственог Сектора, послови заштите и спасавања у Србији били су распарчани између више различитих министарстава и институција (нпр. Управа за противпожарну заштиту била је у МУП-у, док је цивилна заштита једним делом припадала Министарству одбране). То је отежавало брзу реакцију на терену.

-2006. година: Започета је реформа и иницијално организовање модерне, обједињене службе.
-17. септембар 2009. године: Званично је успостављен јединствени Сектор за ванредне ситуације у саставу Министарства унутрашњих послова (МУП). Сви ресурси превентиве, спасавања и цивилне заштите прешли су под једну команду.
-2018. година: Донет је кључни Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама. Он ставља фокус на превенцију и процену ризика, а не само на реаговање када се непогода већ догоди.

Надлежности Сектора

Главни циљ Сектора је заштита живота и здравља грађана, материјалних добара и животне средине. Њихове надлежности подељене су кроз три кључне области рада:

1. Оперативно деловање (Управа за ватрогасно-спасилачке јединице)

Ово је најпрепознатљивији део Сектора који чине професионални ватрогасци-спасиоци. Они реагују у следећим ситуацијама:

• Гашење шумских пожара и пожара на објектима.
• Спасавање људи током поплава, земљотреса и клизишта.
• Техничке интервенције у саобраћају (извлачење повређених из смрсканих возила).
• Интервенције са опасним и токсичним материјама.
• Унутар ове управе функционишу и специјализовани регионални тимови (нпр. тимови за спасавање из рушевина и тимови за спасавање на води).

2. Превентивно деловање (Управа за превентивну заштиту)

Да до катастрофе не би дошло, Сектор обавља строге регулаторне и инспекцијске послове:
• Контрола и издавање сагласности на противпожарне системе у зградама, фабрикама и тржним центрима.
• Надзор над складиштењем и транспортом опасних материја.
• Спровођење инспекцијских прегледа ради провере спремности фирми и институција за ванредне догађаје.

3. Цивилна заштита и управљање ризиком (Управа за управљање ризиком и цивилну заштиту)

Фокусира се на организацију друштва за време великих криза:
• Израда Процене ризика од катастрофа и планова заштите и спасавања на нивоу целе државе.
• Координација рада штабова за ванредне ситуације (републичких, покрајинских и локалних).
• Формирање, обука и активирање јединица цивилне заштите које чине грађани обвезници.
• Управљање системима за рано упозоравање, обавештавање и узбуњивање становништва (сирене и други системи).