Данас је Видовдан

Српска православна црква 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару данас обележава Видовдан, један од највећих српских празника.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум, а најзначајнији је Косовски бој, страдање Кнеза Лазара Хребељановића и тзв. пропаст Српског царства. Од тог дана се, поред Светог Амоса, од почетка двадесетог века 28. јун слави и као црквени празник Светог великомученика Кнеза Лазара и светих српских мученика.

Празник је посвећен Кнезу Лазару Хребељановићу и српским јунацима који су погинули на Косовском боју. Његовом заслугом окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол који је трајао још од времена Цара Душана. То је донело Кнезу Лазару велики углед у народу и међу свештенством.

Поред Косовског боја, на овај дан су се догодили многи важни догађаји, а између осталих и атентат на надвојводу Аустроугарске монархије Франца Фердинанда у Сарајеву, што је био повод за Први светски рат.

Након погибије султана Мурата 28. јуна 1389. године турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана поставили заседу Кнезу Лазару и успели да га убију. Његово тело је сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје. Почетком сеобе Срба, народ је свете мошти Кнеза Лазара преселио у манастир Врдник на Фрушкој Гори. Током Другог светског рата његове мошти су пренете у Београд где је почивао све до 1988. године када су пренете у Манастир Грачаницу на Косову. Годину дана касније су мошти Кнеза Лазара враћене у манастир Раваницу где и данас почивају.

Кнез Лазар Хребељановић је саградио многе цркве и манастире, а најпознатији су Раваница и Лазарица. Обновио је манастире Хиландар на Светој гори и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.

Народна веровања и обичаји

Видовдан је празник који је настао у част старог словенског Бога Световида, у кога су наши преци веровали пре примања хришћанства. У народним предањима Световид лечи очне болести и омогућава слепима да прогледају, па се Видовдан сматра и празником који „отвара очи“. Један од народних обичаја је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли како би откриле будућег младожењу. На овај дан се не игра и не пева у знак поштовања према мртвима. На Видовдан се избегава сваки рад, а једе се зрело воће. Према традицији, на Видовдан се не започињу нови послови, јер се сматра да то може донети лошу срећу. Једно од традиционалних народних обичаја је умивање у води видовки у коју су стављене латице црвених ружа или лековитог биља. У неким местима у Мачви на тај дан су велике задушнице, а у Војводини и северозападној Србији се износи ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне. Постоји и веровање да на овај хришћански празник треба устати пре зоре, погледати према сунцу и изговорити „Ој Видо, Видовдане, дај ми вид док сам жив“.

Извор: Wikipedia.rs, Свет плус