Добар род пшенице и јечма

Жетва пшенице је у пуном јеку, а очекује се да ће ова година бити доста добра када је у питању ова култура. Воћари су задовољни родом и према најавама стручњака, ова година ће бити једна од најроднијих у последњој деценији.

Републички завод за статистику објавио је податке о очекиваној производњи пшенице, малина и вишања и засејаним површинама кукуруза, сунцокрета и соје на дан 23. маја 2026. године.

На основу стања усева на дан процене очекује се производња пшенице од 3845 хиљ. тона, што је за 4,5% више у односу на производњу остварену у прошлој години. Код производње малина очекује се раст производње, у односу на прошлу годину, за 14,6%, а код вишања за 96,3%.

У поређењу са претходном годином, према стању на дан процене, у пролећној сетви 2026. године зaсејано је мање кукуруза (за 3,8%), соје (за 7,5%) и шећерне репе (за 5,7%), а више сунцокрета (за 3,5%) .

Што се тиче бачкопаланачког атара, ове године посејано је нешто више од 20.000 ха пшенице, јечма и уљане репице. Самим тим повећана је површина под овим културама у односу на раније године. Како је за „Недељне новине“ рекао председник пољопривредника у општини Бачка Паланка, Мирослав Ивић, разлог за то није финансијске природе него потреба да се жетва обави пре најтоплијих летњих дана и избегне суша.

-Поучени искуством из претходних година, кад се неке парцеле под кукурузом, сојом нису ни скидале већ су биле уништене због јаког сушног периода, пољопривредници су се махом определили за пшеницу, јечам и уљану репицу. Род пшенице у нашем атару је на нивоу просека, па пољопривредници немају места за хвалу нити за задовољство. Приноси су од 6 до 7 тона по хектару. На овакав скроман род утицало је више фактора од недостатка падавина у априлу до појаве касних мразева који су ипак оштетили ову културу па све до слабијег улагања минералног ђубрива које пољопрвредници нису могли себи да приуште услед већ годинама хроничне беспарице и недостатка средстава. Сам показатељ је и да заснивање једног хектара под пшеницом кошта око 150.000 динара, рекао је Ивић.

Он додаје да су ратари незадовољни јер је откупна цена пшенице испод 20 динара.

-Веома је уочљиво и лако се израчуна колики су губици пољопривредног произвођача, ако знамо да је понуђена цена око 19 динара за један килограм пшенице. Овакве ниске цене памтимо још од пре 15 година, када се цена пшенице кретала од 19 до 30 динара, а сви други импути који прате производњу били су и до три пута нижи него данас, чак ни паритети у пекарама не прате више овај ниво зато и није разумљиво да је хлеб Сава те године био 44 динара, а данас 65, а цена жита и даље 19 динара. Зато ником није јасно зашто се цене свих пекарских производа не врате на ниво од пре 15 година и да бар на тај начин наши грађани осете бенифит јефтиних пољопривредних производа, каже Мирослав Ивић.

Статистички подаци кажу и да је, у односу на десетогодишњи просек (2016–2025), производња пшенице већа за 27,8%, док је код засејаних површина више сунцокрета (за 9,3%), а мање кукуруза (за 3,6%), шећерне репе (за 24,3%) и соје (за 10,3%)

Према секторској анализи Министарства, уколико до краја године не буде већих елементарних непогода, очекује се да ће укупна производња воћа у Србији у 2026. години достићи између 1,5 и 1,6 милиона тона, што је око 46,5 одсто више него прошле године и сврстало би ову годину међу три најбоље производне године у последње две деценије.
Дакле, очекује се изузетно добра година за пшеницу и готово све врсте воћа, али то не значи и већу зараду за пољопривреднике, јер поред рода, на цене утичу и кретања на тржишту као и квалитет производа.

Д. Ј. Бујак