Дојење гради нераскидиву емоционалну везу између мајке и детета

Светска недеља дојења обележава се сваке године од 1. до 7. августа, још од 1992. године, у више од 170 земаља широм света, са циљем да унапреди знање и подигне свест о значају дојења за здравље мајке и детета, истакне његове бројне здравствене и друштвене користи, као и да подстакне спровођење активности усмерених на заштиту, промоцију и подршку дојењу. Овогодишња кампања обележава се под слоганом „Дојење најбољи почетак живота. Оснажимо оно што је проверено најбоље“ и усмерена је на размену искустава и примену примера добре праксе који доприносе промоцији, подршци и заштити дојења, као и повећању стопе искључивог дојења.

Тим поводом разговарали смо са главном сестром поливалентне патронаже Дома здравља „Др Младен Стојановић“ у Бачкој Паланци и струковном медицинском сестром Наталијом Радојчин.

-Последњих година примећујемо да је свест о значају дојења значајно порасла, захваљујући континуираној едукацији здравствених радника, националним кампањама и све већој доступности стручне подршке будућим родитељима. Ипак, наш посао није завршен, јер свака нова генерација родитеља заслужује проверене информације, охрабрење и подршку од самог почетка родитељства. Посебно сам поносна што је у Дому здравља „Др Младен Стојановић“, уз велику подршку директорке установе и главне сестре Дома здравља Александре Маран отворена је Школица родитељства, која је постала место где будући родитељи стичу знање, сигурност и поверење. Кроз стручна предавања, практичне радионице и отворен разговор пружамо подршку трудницама, будућим очевима и младим родитељима, посебно када је реч о дојењу и првим данима живота са бебом, рекла је Радојчин.

У сарадњи са Институтом за јавно здравље Војводине, поводом Светске недеље подршке дојењу, недавно је Дом здравља „Др Младен Стојановић“, организовао стручни едукативни панел.

-Панел је окупио труднице, будуће родитеље, породиље и бројне породице са својим бебама. Циљ панела био је да кроз предавања, размену искустава и разговор са стручњацима додатно оснажимо родитеље и укажемо на значај дојења, као и на важност правовремене стручне подршке. Верујем да управо овакви сусрети доприносе стварању заједнице која разуме, подржава и охрабрује родитеље на њиховом најлепшем животном путовању. Наше искуство показује да је свака мајка која добије правовремену стручну подршку сигурнија у себе и спремнија да истраје у дојењу. Зато сматрам да је улагање у едукацију родитеља једно од најважнијих улагања у здравље будућих генерација, истакла је Радојчин.

Како истиче наша саговорница, дојење је много више од начина исхране – оно представља најбољи могући почетак живота.

-Мајчино млеко је јединствено и у потпуности прилагођено потребама сваке бебе. Оно штити дете од инфекција, доприноси правилном расту и развоју и јача његов имунитет. Истовремено, дојење доноси бројне користи и мајци. Доприноси бржем опоравку након порођаја, смањује ризик од појединих болести и позитивно утиче на њено физичко и психичко здравље. Оно што посебно волим да истакнем јесте да дојење гради нераскидиву емоционалну везу између мајке и детета, која представља темељ њиховог односа, додала је Радојчин.

Податак говори да у Србији свега 22 одсто беба буде искључиво дојено до шестог месеца живота

-То је податак који нас подсећа да морамо још више да радимо на подршци породицама. Већина мајки жели да доји, али се често већ у првим данима суочава са несигурношћу, умором, различитим саветима из окружења или мањком стручне помоћи. Наш задатак није само да едукујемо, већ и да будемо ослонац. Када мајка зна да није сама и да има коме да се обрати, много лакше превазилази почетне изазове. Зато је улога патронажне службе, педијатара, гинеколога и школа родитељства од изузетног значаја, истакла је Наталија Радојчин.

Одељенска сестра поливалентне патронажне службе у Бачкој Паланци, Наталија Радојчин, каже да први подој треба остварити што раније, идеално у првом сату након порођаја, уколико здравствено стање мајке и бебе то дозвољава.

-Тај период називамо „златним сатом“, јер управо тада новорођенче показује најизраженији рефлекс сисања. Непосредан контакт „кожа на кожу“ између мајке и бебе доприноси лакшем успостављању дојења, подстиче стварање млека, регулише телесну температуру и дисање бебе и јача емоционалну повезаност. Зато је веома важно да се мајци омогући да што пре загрли своју бебу и започне дојење уз подршку здравствених радника. Новорођенче треба дојити на његов захтев, односно сваки пут када покаже прве знаке глади, а не тек када заплаче. У првим недељама живота то је најчешће између осам и дванаест подоја у току 24 часа. Уколико је беба здрава, али веома поспана и не буди се довољно често, нарочито у првим данима живота, потребно је нежно је пробудити ради подоја. Ноћни подоји су посебно важни у првим данима. Редовно дојење дању и ноћу доприноси успешном успостављању лактације и добром напредовању бебе, истиче Радојчин.

Током периода дојења мајке се сусрећу и са одређеним изазовима од којих, како каже Радојчин,  јесу болне или оштећене брадавице, застој млека, препуњене дојке, као и забринутост да немају довољно млека за своју бебу.

-У највећем броју случајева узрок није недостатак млека, већ неправилно постављање бебе на дојку или недовољно често дојење. Важно је нагласити да већина ових проблема може успешно да се превазиђе уколико се помоћ потражи на време. Зато увек саветујем мајкама да не одустају при првој тешкоћи, већ да разговарају са патронажном сестром или другим здравственим радником. Права подршка у првим данима често је пресудна за успешно и дуготрајно дојење. Мајчино млеко представља најбољу и најпотпунију храну за свако новорођенче и зато је наша препорука да се искључиво дојење спроводи током првих шест месеци живота, када год за то постоје услови. Адаптирано млеко има своје место када за то постоји медицинска индикација или када, упркос уложеном труду и стручној помоћи, дојење није могуће. Такву одлуку треба доносити заједно са педијатром или другим здравственим радником, водећи рачуна о потребама детета. Најважније је да свака породица добије подршку, без осећаја кривице, уз циљ да дете буде здраво и правилно напредује, истиче Радојчин.

Када је у питању исхрана маме током дојења, она истиче да не постоји посебна дијета за дојиље и додаје:

-Препоручује се разноврсна, уравнотежена исхрана, довољно течности и редовни оброци. Већина намирница може се нормално конзумирати, осим уколико постоји медицински разлог или се код бебе примети јасна реакција на одређену храну. Подједнако је важно да мајка води рачуна о свом одмору, јер су опоравак након порођаја, квалитетна исхрана и психичка подршка важни за успешно дојење. Здрава и задовољна мајка представља најбољу подршку свом детету, рекла је Радојчин.

Главна сестра поливалентне патронажне службе у Бачкој Паланци, Наталија Радојчин истиче да свака мајка зна да након изласка из породилишта није сама.

-Ту је патронажна служба, чији је задатак да пружи стручну помоћ, али и људску подршку у најосетљивијем периоду након рођења детета. Патронажна сестра долази у дом породице, помаже око успостављања дојења, саветује о нези новорођенчета и опоравку мајке, одговара на сва питања и пружа сигурност која је младим родитељима често најпотребнија. Управо зато увек кажем да ниједно питање није неважно и да помоћ треба потражити на време. Свако дете заслужује најбољи могући почетак живота, а свака мајка заслужује подршку, разумевање и стручан савет. Дојење није само избор мајке – оно је заједничка одговорност породице, здравствених радника и друштва. Када заједно пружимо подршку, стварамо здравије детињство и здравију будућност, истакла је Радојчин.

Ј. А. Влаховић