Интервју: Борислав Дубравац

Април месец се сваке године обележава као месец борбе против дијабетеса, а на ту тему смо разговарали са Бориславом Дубравцем, секретаром Друштва дијабетичара „ДИАБАП“.

Ово Друштво окупља око 400 чланова оболелих од шећерне болести и труди се да организује бесплатне акције мерења шећера у крви и рад Едукативног саветовалишта. О томе како ће Друштво „ДИАБАП“ обележити месец борбе против дијабетеса, Дубравац каже:

-Наше Друштво ће својим редовним активностима обележити овај важан датум за оболеле од шећерне болести. Планирамо организацију једне акције бесплатног мерења шећера у крви у центру града, али о томе ће јавност бити благовремено обавештена. На тој акцији ће се, поред нивоа шећера у крви, упоредо мерити и крвни притисак, наводи Борислав Дубравац.

Секретар Друштва „ДИАБАП“ наводи да су почетком године расписана два конкурса од стране локалне самоуправе и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за особе са инвалидитетом.

-Аплицирали смо на оба конкурса и сада чекамо резултате. С обзиром да то највероватније неће бити завршено до априла, ове године нисмо у могућности да средства са та два конкурса укључимо у обележавање месеца борбе против дијабетеса, каже наш саговорник.

Дубравац наводи да велики проблем представља то што многи оболели од дијабетеса не желе да се региструју, неки не одбијају да признају да имају шећер, други се плаше игле и инсулина, а поједини се плаше доктора, иако то звучи помало чудно. Секретар Друштва „ДИАБАП“ наводи још неке проблеме:

-Горућа тема у Бачкој Паланци је још увек одлазак наших лекара из Дома здравља. Наши чланови немају изабраног лекара, па су приморани да им терапије прописује заменски доктор. Често буде проблема са количином терапије, проблематична су паковања лекова од 28 таблета што није довољно за месечну терапију. Зато се наши чланови сналазе на разне начине како би надоместили тај недостатак.

Шта саветујете оболелима од шећерне болести?

-То су редовно узимање прописане терапије, редовна исхрана и физичка активност. Уколико примете неке промене проузроковане високим или ниским шећером препоручује се да не мењају терапију на своју руку, осим у случајевима када им је то лекар допустио. Али, и тада се то мора радити само у одређеним границама. Шећер је „жива“ ствар, није сваки дан истоветан. Некад сте више активни, а некад мање. Сходно томе, лекари дозвољавају мале промене у количини терапије. То се нарочито односи на инсулин, али пацијентима се саветује да се те промене крећу у дозвољеним границама. Ипак, најбоље је обратити се лекару интернисти, каже Дубравац.

Колико се дијабетичари придржавају тих упутстава?

-Сигурно преко 80 одсто дијабетичара се придржава прописане терапије, али увек постоји одређени број људи који су несавесни и немарни. Да будемо искрени, постоје и неке ситуације, поготово код запослених људи, када не могу да испоштују прописану терапију или исхрану. Примера ради, некада остану дуже на послу или се задрже код лекара у чекаоници па закасне са узимањем терапије или оброком. Ситуације су разне. Углавном, сви су научени да на такве проблеме правилно одговоре и на сву срећу нема пуно примера са тим, назваћемо их, реметилачким факторима. С друге стране, ко је несавестан и немаран, тешко га је наговорити да се устроји и поштује савете лекара. Проблем постоји код старијих људи који често заборављају да узму терапије на време, каже наш саговорник.

У просторијама Друштва „ДИАБАП“ функционише и Едукативно саветовалиште за особе оболеле од дијабетеса.

-Ту смо сваким радним даном. Наши чланови долазе да се упознају са иновативним лековима против шећерне болести, да се интересују за права која су загарантована у Србији… Конкретно, имамо пример наших чланова и пацијената у Бачкој Паланци који имају право на бањско лечење, да често добијају Бању Јунаковић која, по нашем мишљењу, није баш право место за оболеле од дијабетеса. Једино право место је Специјална болница „Меркур“ у Врњачкој Бањи.

Борислав Дубравац је рођен 1974. године и од малих ногу се бори са дијабетесом. Повишен шећер у крви му је дијагностикован још као шестогодишњаку када се прехладио, а каснијим лекарским анализама у болници му је установљен повишен шећер који је Дубравац добио највероватније лекарском грешком. Те 1980. године Дубравцу је дијагностикован дијабетес мелитус тип 1 и од тада се бори са овом болешћу.

Да ли сте имали лоших искустава?

-Деси се да ми падне или скочи шећер, али због дугогодишњег искуства знам како да правовремено реагујем како не бих упао у шећерну кому. Једноставно, деценије искуства и борбе са овом болешћу научиле су ме како да предвидим ситуацију. За ових 45 година сам само једном пао у шећерну кому и то као дете у и тада су морали други да интервенишу. Живим сам у стану, а дијабетес је буквално начин живота. Постоји шаблон по коме се понашате. Главно је да редовно узимате терапију и имате редовне оброке. Важно је да вршите редовне контроле код лекара, што настојим да испоштујем. Мали проблем мени и осталима представљају велике гужве код код лекара и што не могу баш увек да се закажу термини код специјалиста. Настојим да се правилно храним и то је најбољи начин борбе против дијабетеса уз, наравно, физичку активност. Не треба се строго уздржавати или ускраћивати разноврсна исхрана, пре свега деци. Треба узимати слатко и масно, али не преко границе која може да направи проблем. Строга забрана није добра, не смете ускраћивати деци да једу слатко или им бранити да пробају чоколаду. Када му организам тражи слатко, треба детету дати коцкицу чоколаде и тада нећете направити велико зло.

Шта би сте ви поручили особама оболелим до дијабетеса?

-Моја порука тим особама је да вам ништа није забрањено. Свака конзумација преко мере доводи до проблема и код здравих људи. Код дијабетеса је то мало строжије, јер је механизам за регулацију шећера нарушен. Да ли је то због наследних болести, лошег животног понашања, наметнутих животних ситуација… Стрес је само окидач дијабетеса, закључује разговор секретар Друштва дијабетичара „ДИАБАП“ Борислав Дубравац.

Према последњим подацима, у Србији живи око 800.000 регистрованих оболелих особа од дијабетеса, али то су само пацијенти који су добили дијагнозу дијабетес мелитус. Због неправилног начина живота сигурно има још толико оболелих, па и више који су без дијагнозе.

Д. З.