Крај епидемије корона вируса проглашен је 15. фебруара

У четвртак, 6. марта навршило се пет година од када је забележен први случај вируса Ковид 19 у Србији, након чега је уследило „затварање“ Србије.

За безмало пет година од последица корона вируса у Србији је, према подацима „Батута“, до краја 2023. године умрло 18.307 пацијената.

На ову тему разговарали смо са начелницом Службе за здравствену заштиту одраслих и лекаром у респираторној амбуланти др Јеленом Милаковић.

-Забележени су појединачни случајеви ковид позитивних пацијената са лакшом клиничком сликом која се манифестује слабошћу, повишеном температуром, кашљем, болом у грлу, кијавицом, болом у мишићима и тако даље. Тренутно је број вирусних инфекција у благом паду у односу на период након божићних и новогодишњих празника. Претежно се јављају пацијенти са симптомима прехладе, циркулишу вируси грипа и короне, адено вируси и други респираторни вируси, као и обољења слична вирусу грипа, каже за „Недељне новине“ и портал „Клик на вести“ др Јелена Милаковић.

Она додаје да се, поред ових вирусних обољења, у овом периоду јављају и упале плућа.

Ковид амбуланта је одавно преименована у респираторну амбуланту која ради радним данима од 7 до 15 часова, а суботом од 8 до 13 сати.

-Предност и значај респираторне амбуланте је што на једном месту имамо доступну лабораторијску, као и РТГ дијагностику, тако да пацијент буде прегледан и добије терапију у истом дану или, уколико за то постоји потреба, бива упућен у терцијарну здравствену установу. Тренутно у респираторној амбуланти на дневном нивоу имамо око 40 прегледа. Када је у питању лечење респираторних инфекција, препоручује се мировање, правилна исхрана, хидратација организма, обарање повишене температуре, симптоматска терапија, а уколико симптоми болести потрају дуже од два-три дана, неопходно је јавити се на преглед. Што се тиче мера превенције, саветујемо проветравање затворених просторија, избегавање блиских контаката уколико имате симптоме респираторне инфекције, одржавање хигијене, као и вакцинација против вируса грипа која се препоручује старијим и хроничним болесницима. Поред тога, треба појачати имунитет уносом воћа и поврћа богатим витаминима, истакла је др Милаковић.

Први случај корона вируса у Србији је регистрован 6. марта 2020. године и то је био нулти пацвијент из Бачке Тополе, а прве мере уведене су 9. марта исте године када је корона вирус потврђен код кинеског држављанина. Три дана касније (12. марта 2020. године), ступиле су на снагу мере Владе Србије у нашој земљи при чему су забрањена јавна окупљања у затвореним просторијама са више од 100 особа, али тада није дошло до обуставе наставе.

Ванредно стање у Србији уведено је 15. марта 2020. кодине када је председник Александар Вучић рекао да од 16. марта нема школе, вртића, факултета, нити спортских и културних дешавања. Србија је затворила границе и буквално стала. Полицијски час је уведен 18. марта 2020. године од 20 часова до пет ујутру.

Епидемија корона вируса у Србији званично је проглашена 19. марта 2020. године од стране министра здравља Златибора Лончара. Дан касније, забележен је први смртни случај од последица корона вируса у земљи. Влада Србије је 22. марта 2020. године донела одлуку о продужењу полицијског часа од 17 до 5 ујутру, а 28. марта је нулти пацијент оздравио.

Државни секретар у Министарству за заштиту животне средине Бранислав Блажић преминуо је од последица корона вируса 1. априла 2020. године. Влада Србије је 6. маја 2020. године укинула ванредно стање у земљи. Прве вакцине против корона вируса стигле су у Србију 22. децембра 2020. године, а два дана касније почела је вакцинација становништва. Током лета и јесени 2022. године, након пада у броју заражених, дошло је до укидања мера обавезног ношења маски и рестрикција у јавним просторима.

Крај епидемије корона вируса у Србији проглашен је 15. фебруара 2025. године.

Епидемију корона вируса у Србији пратиле су бројне контрaверзе, јер многи ни данас не верују у истинитост тврдњи надлежних. То се посебно односи на вакцинацију против корона вируса, јер су многи сумњали у то шта се налази у ампулама. Поједини су се вакцинисали само због слободе кретања и путовања у иностранство, неки су морали по службеној дужности, али већина се ипак није вакцинисала из простог разлога што нису веровали у ово обољење које се први пут појавило у Кини. Било је оних који су одбијали да носе маске и противили се мерама, али се све на крају завршило на Дан државности Србије ове године.

Оно на шта надлежни никада нису одговорили је питање како у време епидемије није било смртних случајева од најтежих болести, већ је све повезивано са вирусом Ковид 19.

Највећи талас инфицираних особа десио се јануара и фебруара 2022. године тзв. омикрон варијантом, а највише смртних исхода проузроковале су алфа и делта варијате у зиму/пролеће и јесен 2021. године. Поред ових сојева, током епидемије имали смо још три соја (бета, гама, омикрон и флирт).

Поједини медицински стручњаци, пак, сматрају да је корона вирус дошао пре него што је епидемија проглашена у Србији.

Био је то најизазовнији период наше земље, од епидемије вариоле вере 1972. године. Шта смо научили и чега се сећамо из епидемије? Највише препуних болница и преуморних медицинских радника који су даноноћно без одмора бринули о пацијентима, а ту је и велика смртност.

Изгубили смо тада велики број познатих становника Србије, али и својих ближњих. Покојници су се током трајања епидемије сахрањивали у запечаћеним лименим сандуцима.

Укупан број оболелих је, према сајту Covid19.rs, био 2.616.785 пацијената, а број тестираних 13.477.979 особа. Сајт Covid19.rs је последњи пут ажуриран 25. августа прошле године.

Д. Зорић