НБС опет смањила каматну стопу, очекује се појефтињење динарских кредита

Извршни одбор Народне банке Србије, поново је, други пут заредом, смањио референтну каматну стопу за 0,25 одсто.

Сада кључна каматна стопа централне банке износи шест одсто, а истовремено су смањене и стопе на депозитне олакшице – на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,25 одсто.

У образложењу одлуке, НБС наводи да је имала у виду вишемесечну опадајућу путању домаће инфлације и њен повратак у границе циља у мају.

„Узимајући у обзир даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера, Извршни одбор је проценио да постоје услови за наставак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе“, истичу у НБС.

Они истичу да се глобална инфлација смањује спорије него што је очекивано, као и да већина централних банака предвиђа да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, што значи и смањење увозне инфлације за Србију.

ЕЦБ је смањила каматну стопу у јуну, а тржишта очекују још једно смањење до краја године. Амерички ФЕД није ове године спуштао каматну стопу, али се очекује да би до краја године могли то да ураде једном или два пута.

НБС очекује да ће појефтињење евроиндексираних кредита, услед смањења камате ЕЦБ, као и смањење каматних стопа на кредите у динарима, због одлуке НБС, допринети постепеном расту кредитне активности и домаће тражње, „који неће угрозити опадајућу путању инфлације“.

Међугодишња инфлација у Србији се у мају вратила у границе циља и износила је 4,5 одсто, а Извршни одбор НБС процењује да ће инфлација наставити да се креће у границама циља 3±1,5%, чему ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, снижена увозна инфлација и пад инфлационих очекивања.

„Према подацима Републичког завода за статистику, већина показатеља реалног сектора наставља да бележи позитивна кретања у априлу и мају, при чему показатељи услужних сектора и грађевинарства, као и бржи од очекиваног опоравак производње након ремонта нафтне рафинерије у Панчеву, указују да би раст у другом тромесечју могао бити виши од процена Народне банке Србије. То повећава вероватноћу да би раст бруто домаћег производа у овој години могао бити већи од пројектованог у мају на нивоу од 3,5 одсто. Позитивна кретања у реалном сектору очекују се и у наставку године, вођена растом домаће тражње. Већој приватној потрошњи требало би да допринесе раст реалних доходака по основу виших зарада и пензија и смањење инфлације, а расту инвестиција у основна средства повећана профитабилност привреде из претходних година, висок прилив страних директних инвестиција и капитална издвајања државе, пре свега за потребе улагања у саобраћајну инфраструктуру. Према оцени Извршног одбора, иако ће домаћа тражња водити раст и у наредном периоду, не очекује се да ће она знатније утицати на инфлацију.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. августа 2024. године.

Извор: Данас