Пчеларство: Златна будућност у кошницама

„Будућност пољопривреде: Млади у свим секторима“

У данашње време, пчелари се налазе пред највећим изазовима. Климатске промене и све већа употреба пестицида на воћу и генерално на пољима, доводи до промене и у пчелињим друштвима. С обзиром да је дрвећа све мање, често су принуђени да селе кошнице, што изискује и додатна новчана улагања.

Последњих неколико година у сезони багрема, време је било веома променљиво, те се багремов мед све теже сакупљао, а то му је диктирало и цену. Пчелар из Бачке Паланке, Радослав Радановић, који има преко 50 ЛР кошница, рекао је за наш портал да су му стациониране на периферији града где нема додира природе са индустријом. Наводи да су у близини воћњаци са јабуком и шљивом, као и багремова шума. Након врцања у пролеће, он кошнице сели на Фрушку гору на липу, па потом у Банат на сунцокрет. Како наводи Радановић, који своје производе продаје под именом „Златна теглица“, сваки мед има свог купца, сваки се разликује по боји, укусу и мирису. Овај тридесетдвогодишњи произвођач, је пре неоклико година добио и државне подстицаје у виду опреме и то за топионик за восак, сто за врцање и кошнице.

Март је месец који је кључан за пчелиња друштва, односно месец када се прегледа колико их је остало након зиме и помаже се друштвима којима је помоћ најпотребнија како би били сви спремни за пролеће. Пчелари генерално апелују на све пољопривредне произвођаче да смање употребу пестицида, јер су пчеле осетљивије него претходних година. Мед је природни еликсир који пружа бројне бенефите за организам, а делује антибактеријски и антиинфламаторно, убрзава опоравак, помаже код упале грла, подстиче рад пробаве и јача целокупан имуни систем. И поред бројних проблема са којима се пчелари сусрећу, мед увек држи своју цену те је и исплатив посао држати кошнице, ако се нађе добро тржиште. Ово је посао који тражи стрпљење, посвећеност, труд и рад који се на крају исплати, па не каже наш народ џабе „вредан као пчела”.

Један од највећих проблема за домаће пчеларе представља „лажни мед“ на тржишту. Такав производ збуњује потрошаче и нарушава репутацију меда из Србије, који је одувек важио за природан и квалитетан. Како бисте препознали прави мед, преврните теглу и код правог меда појавиће се велики мехур у тегли.

Јарослава Станковић из Бачке Паланке заједно са супругом више од 10 година бави се пчеларством. Поред неколико врста меда које продају, они су отишли и корак даље и нашли тржиште и за ликере са медом, као и за медовачу нектар која се прави са пчелињим производима. Станковићи имају око 50 пчелињих друштава и наводе сличне проблеме као и други пчелари. Али сваки посао носи и изазове, тако да се све преброди.

Оно што је посебно занимљиво јесу и подстицаји за пчеларе које даје држава. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје у сточарству по кошници пчела за 2026. годину. Захтеви се подносе до 15. јула 2026. године, закључно, искључиво електронским путем, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји. У првом циклусу аутоматске обраде решени су захтеви поднети током првих седам дана трајања Јавног позива, при чему је до сада донето више од 12.000 решења, а укупан износ одобрених подстицајних средстава износи 800 милиона динара.

С обзиром на број поднетих захтева, пчеларство свакако представља златну будућност за младе.

Д. Ј. Бујак

Пројекат је суфинансиран од стране Општине Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.