Пчеле све угроженије

Климатске промене, све већа употреба пестицида, смањење броја дрвећа, све то веома неповољно утиче на пчелиња друштва. Помор пчела ове године у Србији забринуо је стручњаке, а пчеларима као да је било мало досадашњих изазова у производњи меда. Јарослава Станковић из Бачке Паланке заједно са супругом више од 10 година бави се пчеларством. Каже, није лако али се сналазе. У својој понуди имају неколико врста меда, али и других занимљивих проивода.

-Од меда, производимо ливадски, липов, сунцокретов, багремов, као и мед од уљане репице. Поред тога, ту су и разни ликери са медом, са ментом, хајдучком травом, вишњом, а издвојила бих медовачу нектар која се прави са пчелињим производима који могу да се нађу у кошници, прича Јарослава.

Станковићи имају око 50 пчелињих друштава, а Јарослава каже да су и они осетили губитке након помора пчела.

-Нису то били неки драстични губици, као што се неким пчеларима десило да је од 40 остало на пример једно или два друштва. Све је то утицало на читав посао наравно, али не само то, већ и саме временске прилике. Када је багрем у питању, ми буквално морамо да га вијамо, да тако кажем, нема га, и онда то мора да се одрази на цену. Дрвећа је све мање, плус временски услови који се мењају. Селимо друштва по потреби, тражимо место где има багрема и то је доста напорно, али сналазимо се, додаје наша саговорница.

Суша у јулу и августу 2024. оставила је пчеле без довољно полена, због недовољно хране многе пчеле нису преживеле, а остале су биле превише слабе. Стручњаци упозоравају да климатске промене, које доводе не само до летњих суша, већ и топлијих зима, и промењеног начина падавина утичу на смањење броја пчела.

-Када стигне пролеће, то је период када се пчелиња друштва развијају да би на првој паши могле да раде и донесу мед. Међутим, ми имамо ситуацију да нам на пример отопли, али онда нагло падне температура, дође мраз кад му није време па се пчеле не развију довољно и то све нормално утиче на њих, рекла је Јарослава Станковић.

Како препознати прави мед?

Како се наводи на сајту Савеза пчеларских организација Србије, један од највећих удара за домаће пчеларе представља велика количина фалсификованог меда на тржишту. Такав производ не само да збуњује потрошаче, већ нарушава репутацију меда из Србије, који је одувек важио за природан и квалитетан. Увезени, нискоквалитетни мед, редовно сумњивог порекла, продаје се по дампиншким ценама и ствара лажну слику у трговинама да је мед јефтин производ, а заправо му производна цена никад није била већа

Јарослава каже да није баш лако препознати прави мед. Један од савета који би она дала купцима јесте да преврну теглу, а да ће се код правог меда појавити велики мехур у тегли.

-Видим да људи то већ знају, па кад дођу преврћу теглу да провере да ли је прави мед, каже она.

Тренутна цена багремовог меда је 1500 динара док се ливадски и липов продају по 1000 динара за килограм.

Д. Ј. Бујак