Петковић је понос Лавова и шаље снажну поруку

Четири кола за редом Вукашин Петковић, голман РК Лавови проглашен је за играча утакмице. Иако су из Управе клуба поносни на ово признање, истичу да ипак много више квалитета краси овог кршног момка. Недавно се оженио и на свадби окупио своје клупске саиграче, тренере, бивше и садашње спортисте и показао како је рукомет више од игре. 

Вукашин Петковић има 27 година, а рукомет је почео да тренира у петом разреду основне школе, када га је другар из разреда и садашњи саиграч Предраг Кривошија позвао на тренинг након што је приметио његов таленат на часу физичког васпитања. Завршио је средњу Техничку школу „9. мај“ у Бачкој Паланци, а потом и Факултет техничких наука у Новом Саду, где је стекао диплому инжењера електротехнике и рачунарства. Фасцинатна је чињеница да је овај рукометаш уз све обавезе око спорта, завршио факултет и запослио се. Питали смо га колико је тешко било све ускладити:

-Усклађивање спорта и школе било је изазовно, али изводљиво уз добру организацију. Током средње школе и факултета имао сам понуде од врхунских клубова, али сам одлучио да приоритет дам образовању, уз неговање рукометне каријере колико ми је школа дозвољавала. Факултет техничких наука је захтеван, али уз дисциплину и подршку породице и тренера успевао сам да балансирам обавезе. Иако сам добијао понуде из иностранства и домаћих суперлигашких клубова, остао сам у Бачкој Паланци јер сам желео да останем фокусиран на студије и игру у свом окружењу.

Да ли си одмах знао да ћеш бити на позицији голмана?

-Од првог тренутка када сам стао на гол осетио сам да је то моја позиција. Привукла ме је улога голмана, и после неколико тренинга одиграо сам прву утакмицу. Тај осећај такмичења и динамичности игре учврстили су моју одлуку да останем на голу, и од тада се нисам померао са те позиције.

Код спортиста је мотивација најчешћи и највећи проблем, јер она временом нестаје, како спортиста сазрева мењају се околности и након пада мотивације врло је тешко наставити. Питали смо Вукашина шта њега мотивише:

-Мотивација долази из страсти према рукомету и жеље да дам све од себе за екипу. Волим притисак који долази са позицијом голмана и ценим подршку коју добијам од саиграча и навијача. Мој циљ је увек да донесем нешто добро тиму, а срчаност и борбеност су оно што ме покреће да дам 101% на свакој утакмици. Такође, уживам у такмичарском духу и сталним изазовима које рукомет носи.

Петковић се недавно оженио, па смо га питали и да ли му је и супруга из света спорта, јер му је и кум на венчању био рукометаш Марко Вигњевић, са којим је пријатељство почело баш у Лавовима:

-Моја супруга није из света спорта, али ме у потпуности подржава у мојој каријери и страсти према рукомету. Што се тиче Марка Вигњевића, мог кума на црквеном венчању, наше пријатељство јесте почело у Лавовима. Заједно смо прошли кроз многе утакмице и тренутке у клубу, што је изградило снажну везу између нас, како на терену, тако и ван њега.

Вукашине, имаш пуно право да пошаљеш поруку младим спортистима обзиром да си уз спорт и образовање стекао. Све чешће се у спорту можемо сусрести са неоствареним амбицијама родитеља који кроз децу покушавају оно што ни сами нису успели, па како ти гледаш на то?

-Младим рукометашима бих поручио да буду упорни, дисциплиновани и да уживају у сваком тренутку на терену. Рукомет је спорт који учи тимском духу, борбености и одговорности. Важно је да верују у себе, раде на својим вештинама и не одустају од снова, чак и када је тешко. Играјте срцем и дајте све од себе – резултати ће доћи. Родитељима бих саветовао да буду подршка својој деци, али без претераног притиска. Деца треба да тренирају из љубави према спорту, а не да би испунила очекивања других. Подстичите их да буду дисциплиновани, али и да уживају у игри. Рукомет и спорт генерално уче децу вредним животним лекцијама – тимском раду, упорности и поштовању. Будите уз њих, славите њихове успехе и бодрите их да наставе даље, без обзира на исход.

Рукометни клуб „Лавови БП“ већ 15 година гради играче да кроз рукомет израстају у добре и поштене људе. Акценат је на младима, да се науче дисциплини и да своје обавезе према спорту и школи испуњавају редовно и да кроз те обавезе расту. Поред свега тога, у овом клубу развија се и искрено пријатељство међу саиграчима и тренерима, увек су ту једни за друге, без обзира на околности.

Д. Б. 

Фото: Далибор Вучковић и приватна архива