„Пољопривредници на апаратима за преживљавање“

Јесења сетва у бачкопаланачком атару је завршена, а према речима пољопривредника, доста касно у односу на претходне године. Многи проблеми ове сезоне утицали су на квалитет и датум сетве, један од њих је чекање сазревања појединих хектара под сојом која је пристигла касније.

Председник пољопривредника општине Бачка Паланка, Мирослав Ивић, за „Недељне новине“ каже да је разлог томе дуготрајна летња суша, као и мало јесењих падавина па је жетва те соје обављена тек касније.

-Ипак можда као највећи разлог тешке сетве је финансијски моменат, који је ове године толико заступљен да, нажалост, неке оранице неће ни бити посејане и остаће у парлогу, а у најбољем случају чекаће пролеће па и саму одлуку да ли ће на њима уопште нешто бити посејано. Оволика беспарица и неисплативост у пољопривреди није забележена сигурно више деценија уназад. Довољно је рећи да су цене житарица у овом моменту у једнакости као пре 25 година, док све остало, па и оно везано за пољопривреду, је поскупело и више пута. Овај очај пољопривреде је утицао да сама сетва буде сиромашна уз штедњу свега од вештачких ђубрива, семена (опет ће бити доста семена „са тавана“) уместо декларисаног, као и редукована обрада услед уштеде трошкова обраде, каже Ивић.

Он додаје да је декларисано семе прескупо, како оно од страних кућа, тако и од наших домаћих које нису препознале моменат да се наметну домаћим пољопривредницима и појачају своју продају. Каже да су домаћи произвођачи семенам, сазнањем да ће држава субвенционисати декларисано семе, нереално подигли цене и тиме поништили помоћ државе, а за себе, сматра, остварили екстра профит.

-Ако знамо да је сада цена меркантилне пшенице 20 динара, а цена декларисаног семена 80 динара, процените и сами. Још увек је рано да знамо тачне површине посејане под овом културом, али оно што се на први поглед чини, то је да ће ових култура бити посејано више него претходних година, не као разлог исплативости јер ту исплативости нема већ пар година уназад, већ због страха од следеће године, јула месеца и суше која би могла и следеће сезоне, као и ове да однесе све. Све ово нам говори само једно – каква сетва таква ће бити и жетва. Бојим се да ће због штедње током сетве и жетва бити сиромашнија јер није урађено све по агротехничким нормама, рекао је Мирослав Ивић.

Према речима нашег саговорника, и уљана репица је ове године посејана на мањим површинама. Екстремно сува земља, услед још екстремнијег недостатка падавина, је за последицу имала немогућност припреме и ситњења земљишта за сетву ове културе па је велика већина пољопривредника одустала од уљане репице.

-Пољопривреда је у тешкој депресији, а пољопривредници на апаратима за преживљавање, добар део полако престаје да се бави са овом делатношћу јер ово је већ трећа, али и најгора година, у којој немају никакву зараду, само губитке. Многи продају своје оранице да би решили минусе и траже други посао. Све то за последицу има мањак конкурениције, велике разне увозе, самим тим и поскупљење хране за све нас. Закуп земље готово да никог не интересује па је у вртоглавом паду као и цена ораница. Све у свему, година је била – не поновила се. Шта даље, још увек нико не зна, али једно је сигурно – не може пољопривреда да иде напред док цене иду уназад, напомиње Ивић.

Наш саговорник додаје да ова година личи на прошлу у ово доба, већ сада влада суша, одавно није било кише, поготово неке значајније. Тек изникло жито једва преживљава услед недостатка влаге, уз велуку опасност да се осуши, док жита која су скорије посејана готово да немају никакве шансе да никну. Киша је преко потребна, рекао је Ивић.

Када је питању аргарни буџет за 2025. годину, Ивић каже да још увек нема прецизних информација да ли ће бити неких новина. Оно што је сада познат податак, јесте да је до 24. новембра обезбеђена повлашћења цена горива за пољопривредне произвођаче од по 179 динара по литру, али према најавама, постоји могућност да се ова мера продужи.

Д. Ј. Бујак