Представљена књига „Нераскидива карика“ о генералу Небојши Павковићу

Поводом обележавања годишњице од потписивања Кумановског споразума, којим је завршено бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године, у уторак, 10. јуна у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ представљена је књига „Нераскидива карика“ аутора пуковника Миодрага Јевтића.

О НАТО агресији на нашу земљу и о књизи говорили су председник Удружења „Патриотски фронт“, Неђо Антонић, оснивач „Србског културног центра“ пуковник Милорад Ђошић и сам аутор, пуковник Јевтић.

Како је за „Недељне новине“ изјавио аутор пуковник Миодраг Јевтић, „Нераскидива карика“ је књига која обухвата период од 75 година на просторима бивше Југославије, све оно што се догађало за то време, а кроз све догађаје приказан је живот и рад начелника Генералштаба Војске Србије, генерала Небојше Павковића.

-Ово није само биографска књига, ово је историјска и геополитичка књига која осликава један период од 75 година прошле СФРЈ, њен нестанак и распрад, стварање нових држава, њихово посртање, поновно уздизање, бомбардовање па све до данашњих дана, живот у тој земљи, а као нит кроз читаве догађаје се провлачи биографија генерал пуковника Небојше Павковића. Он на неки начин, мање или више, повезује све те догађаје који су се збивали. Интересантна је ствар да је тај човек, Небојша Павковић, један од репрезентативних изданака српског војног школства који је пролазећи кроз све дужности, дошао до највише инстанце, начелника Генералштаба, прича Јевтић.

Он додаје да је генерал Небојша Павковић човек који је, у битним елементима, када се одлучивало о даљем битисању државе, војске, народа увек налазио на челним функцијама у којима је могао не само да креира, већ и да одлучује о употреби војске државе.

-Као конкретан пример наводим да је он деведесетих година био заменик начелника Војног кабинета министра одбране генерала Вељка Кадијевића, и он ту није могао да одлучује, али је могао да прати, пише одређена наређења, да сагледава, види и учествује као што је то био случај у Вуковару. Друго подручје је било на Косову и Метохији када је он 1998. године био командант Приштинског корпуса, била је оружана побуна Шиптара и он је као командант сломио у једној офанзиви ту побуну и да није било међународног фактора, та снага не би више ни постојала, они су је ревитализовали. Године 1999. он је већ био командант Треће армије и прихватио је борбу, тачније покушај копнене операције на КиМ и спречио је. Чизма НАТО пакта није ушла на Косово иако су имали јачину у односу 600 према 1, они нису могли да продру и да уђу, друга ствар је шта је политика после урадила и потписивала, додаје наш саговорник.

Генерал Небојша Павковић као начелник Генералштаба налазио се на челној функцији у војсци и 5. октобра 2000. када је спречио злоупотребу војске и могућност грађанског рата у промени власти. То је, оцењује пуковник Јевтић, врло значајан период. На крају, у општој неслози политичких партија у Србији, он је пензионисан 2002. године у јуну месецу и на крају, ради интереса државе, инсистирано је да оде у Хашки трибунал.

-Предао се добровољно, отишао је авионом Владе и знао је да неће никако моћи да докаже да није крив. Врло је незгодно кад човек у дубоком уверењу зна да није крив и да се борио за своју државу која му је наредила да је брани, на крају служи 22 године затворске казне, то је једна лоша порука сваком оном ко жели да се бави безбедношћу и војском, каже аутор књиге.

Пуковник Јевтић осврнуо се и на негативну пропаганду о Србији и додаје да она сеже до далеко у прошлост, а корене таквог поступања западних сила види у англосаксонској политици.

-Ми видимо да је тражено да се осуде у Хашком трибуналу начелник Генералшатаба војске Српске Крајине и председник Српске Крајине, па начелник Генералштаба војске Републике Српске и председник, као и Југославије, са низом официра, то се није тражило код других, али се тражило само код српског народа. То има дубоке корене. Неки аналитичари сматрају да је сваки ратни сукоб у основи верски, може неко да тумачи другачије, али верујте, мало је један интервју да бисмо начели ту тему. Да ли је то Енглеска, која већ више векова води једну антисрпску политику јер сматра, пошто се Србија на Балкану налази на централном месту, практично би била централна копнена држава и ако би се дозволило уједињење свих тих етничких група и људи који су ту, да би они били блиски савезник и врло битна, јака сила њеног највећег противника, Русије. Према томе, они се све ове године труде да се то никако не догоди, рекао је Јевтић.

Он сматра да Небојша Павковић никако није требао да буде осуђен на највишу казну због тога што се он налазио у средини ланца командовања. Према његовим речима, Павковић никада није хтео да сарађује са Хашким трибуналом, сматрао је да су то непријатељи, да они не раде по праву, он је одбијао сваку сарадњу, а имао је много могућности и предлога за сарадњу па чак и да му каријера напредује невероватном брзином уколико им преда Ратка Младића.

-Он је све то одбио. Имамо једну такву ситуацију да човек држи до своје речи и до свог народа и ето он сада неће изаћи на слободу до 2027. године.

Књига је двотомна, има 1150 страница, садржи 366 фотографија и 32 документа од којих су неки државне тајне. У књизи има опште познатих ствари, има мање познатих ствари, а има и потпуно непознатих чињеница које се први пут сад појављују.

-За две и по године колико сам писао књигу, разговарао сам са 64 јавне личности из света културе, спорта, дипломатије, војске, безбедности, цркве, који су познавали генерала Павковића и сви су ми дали своје исказе и користио сам веома обимну, до сада доступну литературу. Нико до сада није демантовао ниједну написану реч, мада су то историјски подаци и свако може да их посматра из свог угла, закључио је пуковник Миодраг Јевтић.

Д. Ј. Бујак