Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (22. децембар)

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Слика с морем“ – Фредрик Бакман

Аутор светских бестселера „Човек по имену Уве“, „Моја бака вам се извињава“ и „Узнемирени људи“ доноси нам незаборавно духовиту и дубоко дирљиву причу о пријатељству.

Већина људи их и не примећује: три сићушне фигуре које седе на крају дугог мола у углу једне од најпознатијих слика на свету. Већина мисли да је то само приказ мора. Али Луиза, која и сама тежи да постане уметница, зна да се сићушне прилике нису случајно затекле на слици и одлучује да истражи ко су.

Двадесет пет година раније, у забаченом приморском граду, група тинејџера у потрази за уточиштем од својих тешких породичних живота, проводи дуге летње дане на напуштеном молу причајући глупе шале, делећи тајне и правећи мале бунтовне несташлуке. Ове изгубљене душе проналазе једно у другом разлог да устану свако јутро, разлог да сањају, разлог да воле.

Из тог лета рађа се узвишено уметничко дело – слика која ће се, неочекивано, наћи у рукама осамнаестогодишње Луизе. Она креће на путовање пуно изненађења не би ли сазнала како је та слика настала. Што је пут води ближе месту које је насликано, све је нервознија због онога што би могла да открије.

Слика с морем је задивљујуће сведочанство о трансформативној, ванвременској снази пријатељства и уметности.

„Бакман приказује хаотичну суштину људскости. Духовит и дирљив, подједнако ће вас искрено насмејати и расплакати.“ – Washington Post

„Савршена равнотежа између онога што греје срце и онога што га ломи… Фредрик Бакман има дар да једноставно а елегантно опише односе међу људима. Сви ми понекад грешимо, али смо ипак људска бића достојна повезаности и љубави.“ – NPR

„Бакман је наш савремени Дикенс, ваше срце је сигурно у његовим рукама.“ – Green Valley News (laguna.rs)

„Дечак долази“ – Хан Канг

Потресно сведочанство о колективном памћењу. Дечак долази Хан Канг је потресан роман о репресији, сећању и људском достојанству.

Роман Дечак долази ауторке Хан Канг није само прича о једној трагичној смрти током студентских протеста – то је дубоко емотивна и филозофска медитација о колективној трауми и људској потреби за достојанством. Наслов је истовремено симболичан и дослован: дечак долази као сећање, као рана и као подсетник на то колико мало треба да би се човек дехуманизовао у очима система.

Хан Канг користи поетичан, готово лирски језик да обради један од најмрачнијих тренутака модерне јужнокорејске историје – масакр у Гвангџуу 1980. године. Кроз више гласова и перспектива – мајке, затвореника, цензурисаног уредника, преживелог пријатеља – гради се слика о друштву које није само рањено, већ и заробљено у покушају да заборави. А заборав је овде најгори облик насиља.

За читаоца ово није лака књига, али јесте неопходна. Њена универзална порука о отпору, храбрости и туговању превазилази националне границе и историјске епохе. Ово је роман који нећете само прочитати – он ће остати са вама.

Дечаков долазак као симбол трајног бола

„Хан Канг исписује интензивну, поетску прозу која се суочава са историјским траумама и разоткрива крхкост људског живота.“ – из образложења Нобеловог комитета.

Током насилне студентске побуне у Јужној Кореји, млади дечак по имену Донг Хо бива убијен на стравичан начин. Прича о овој трагичној епизоди развија се кроз низ међусобно повезаних поглавља, док се жртве и ожалошћени суочавају с репресијом, порицањем и трајним болом након масакра.

Од Донг Хоовог најбољег пријатеља који доживљава трагичан крај, преко уредника који се бори против цензуре, затвореника и фабричког радника који пате од трауматичних сећања, па до Донг Хоове мајке сломљене тугом – кроз њихову колективну патњу и надања исцртава се прича о народу који се, згажен насиљем, бори за свој глас.

Роман користи структуру мозаика како би обухватио више индивидуалних истина које чине колективни крик против заборава. Емоције су сирове, текст огољен, а граница између личног и политичког брише се у сваком поглављу. Хан Канг овде доказује да књижевност може да буде чин отпора и сећања.

„НГДЛ“ – Маринко Арсић Ивков

Роман путовања и лутања који изазива смех и чуђење

НГДЛ (Не дај голубу да лети) је роман Маринка Арсића Ивкова који се бави темама путовања и лутања. Пикарска проза која не нуди класично срећно разрешење, већ нуди дубљу рефлексију кроз хумор и поругу. Овај роман је права посластица за љубитеље књижевности која игра са стварима, преокреће их и доводи у питање. Ведри хумор у њему неће оставити тежак утисак, али ће свакако изазвати смех и чуђење. Главна снага овог дела је у томе што се кроз симболику голуба, од историје голуба од Вавилона до Тесле, па све до библијског потопа, разматра дубока филозофска питања, а све је зачињено необичним приступом који карактерише ову књигу.

Од голуба до филозофских питања

Радња романа НГДЛ води нас кроз невјеројатну авантуру и симболе, од историје голуба до дубоких филозофских размишљања о судбини и спасењу. Аутор Маринко Арсић Ивков ствара свет у којем је хумор кључни алат за разумевање света. Роман не само да истражује историју, већ користи песнички приступ да нас упути на универзална питања кроз несвакидашњу причу о голубу и његовом симболичком значењу у различитим временима и културама. Арсић Ивков успешно спаја несклад и комедију, стварајући дело које неће оставити никога равнодушним.