Прича о научнику из Обровца који је пронашао дисертацију Иве Андрића

Знаменити Обровчанин, професор лингвистике Универзитета у Грацу, проф. др Антон Шерер спасао је од заборава докторску дисертацију нобеловца Иве Андрића. Научник рођен у Обровцу оставио је неизбрисив траг у изучавању српског и немачког језика.

Недавно преминули хроничар, Леонард Немет у својој књизи „Колекционар паланачких успомена“ посветио је текст управо Антону Шереру и проналаску изгубљене Андрићеве дисертације. Текст под насловом „Пронашао дисертацију Иве Андрића“ преносимо у целости.

„Када је човек стар 85 година, сећа се наравно, детињства и родног места. „Тако је почео своје писмо, пре десет година, проф. др Антон Шерер, на молбу аутора ових редова, да познати Обровчан, слависта узме учешће у изради монографије“Обровац – насеље на три реке“. Редакцијски одбор је прво био одушевљен позитивним одговором тако угледног научника на нашу молбу, а изненађен, да на коверти приспелог препорученог писма, упућеног из Граца, је поштанска марка са ликом нашег Обровчана, проф. др Антона Шерера.

Антон-Тони Шерер рођен је 19. јула 1922. године од оца Штефана и мајке Магдалене Пфул из Букина (Младенова), где завршава основну школу, а у Врбасу средњу учитељску школу 1942. године. Бежећи од мађарске мобилизације, одлази без пасоша у Беч, где уписује студије славистике и германистике. Због антихитлеровске пропаганде, избацују га са Бечког универзитета и како сам Тони пише „уз мито великог комада обровачке сланине“, наставља студије у Берлину, затим Инсбруку, где упознаје професоре, Страхињу Костића и Јефту Миловића, са којима остаје пријатељ „за цео живот“. Антон Шерер је магистрирао 1947. године у Грацу, на тему „Паралеле између Гетеовог Фауста и Његошевог Горског вијенца“, а докторирао 1955. године дисертацијом „Гетеово проучавање српске народне поезије и његове представе о словенским народима“. Ментор докторске дисертације Антона Шерера, био је чувени слависта проф. др Хајнрих Феликс Шмит, пред којим је 15. маја 1924. године такође докторирао наш нобеловац Иво Андрић, на тему „Развој духовног живота у Босни, под утицајем турксе владавине“. „Проф. Шмит ми је причао, како је један од његових доктораната био песник и приповедач Иво Андрић (превођен на немачки језик 1939. – прим. Л.Н.) и да је нажалост, загубљена докторска дисертације из универзитетске библиотеке у Грацу, а Иво Андрић своје примерке је изгубио у вихору Другог светског рата“, писао је Антон у својој иначе обимној коресподенцији, са МЗ Обровац.

Проф. др Зоран Константиновић, је давне 1982. године у првом броју „Свезака задужбине Иве Андрића“, под насловом „Како је спасена Андрићева дисертација“ између осталог написао: „Познато је да се дуго времена није могло доћи до Андрићеве дисертације, коју је наш нобеловац стекао на Универзитету у Грацу. На све молбе, захтеве и инсистирања код универзитетске библиотеке, да се дисертација преда „Задужбини Иве Андрића“, одговарано је, да је већ издата, али се не зна коме, да се за њом трага, да је негде затурена, итд, док на крају није проглашена као изгубљена. Када је „Задужбина“, већ почела, на основу прикупљених докумената, бележака, сећања и непоузданих претпоставки да ради „препис“ дисертације, појавио се оригинал.

Мало је познато, или готово непознато, да све заслуге на спашавању овог артефакта наше културне баштинек, припадају једном Обровчану, или како Шерер каже: „Вашем земљаку, моји Обровчани“.

„Што је ипак спасена Андрићева докторска дисертација у оригиналу на немачком језику, дугујемо проф. др Антону Шереру, лектору универзитета у пензији и овлашћеном судском тумачу за српскохрватски језик у Грацу“ закључује проф. др Зоран Константиновић.

У књизи Ненада Стефановића „Један свет на Дунаву“, објављена 1997. године се каже: Да је проф. др Антон Шерер објавио 35 књига и преко 200 радова из историје књижевности, библиографије, студије и монографије о југоисточној Европи, а српску културу је задужио проналажењем већ отписане дисертације Иве Андрића“.

О овом важном догађају за српску културу својевремено је писала „Политика“, „Дуга“, „Време“ и неки други југословенски листови, из чијих текстова се види колика је важност и захвалност придавана проф. Шереру за учињен напор у проналажењу Андрићеве дисертације.

Проф. др Антон-Тони Шерер је боравио у нашој земљи као гост-предавач на Београдском универзитету и у приватним посетама код проф. Јефте Миловића у Задру и проф. Страхиње Костића у Новом Саду. У Обровцу је био два-три дана октобра 1944. године када је саветовао својим родитељима, браћи и сестрама, баби Ани и тетки Марији да не беже из Обровца, што себи никад није опростио . „Дошао сам возом до Гајдобре, а онда пешке атаром до родног Обровца. С обзиром, да мој отац и ја, нисмо учесници рата, а браћа и сестре су били још деца, и знајући како су Аустрија и Немачка разорене савезничким бомбардовањем, инсистирао сам да моја ужа породица остане у Обровцу, јер нема разлога да бежи“. Прве жртве 30. октобра 1944. године биле су баба Ана у 84. години и тетка Марија у 65. години живота, од стране самозваних партизана, које је Народна власт стрељала због таквих недела. Шерерова мајка и једна сестра од 10 година су умрле у логору и само захваљујући Србима, за њихове се гробове и данас зна. „После рата у Обровац сам долазио у два наврата, једном по Извод из матичне књиге рођених (чиновник босанац је био врло љубазан), а други пут љубазношћу мог домаћина проф. Костића обишао сам родну кућу у Обровцу.“ Наравно, обе посете су остале непримећене  од нас Обровчана, а од општинских културних посленика и медија незабележене.

У некрологу подунавском Немцу – Обровчану, научнику, историчару и библиографу, проф. др Антону-Тонију Шереру из пера Луцијана Гајара, који се позива на процену др Франца Тирфелдера – генералног секретара Академије у Минхену: „Пре свега треба навести Шерерова библиографска дела, за којима ћемо морати посегнути данас и у будуће, јер су интерпретирани извори тешко доступни. Још од првог његовог рада „Они који нису желели умрети“ објављен 1959. године, па кроз цео стваралачки опус види се мукотрпан истраживачки рад, рад који тражи целокупну личност и огромно време. Као последица тог рада, настала је јединствена, драгоцена и богата архива са библиотеком, у којој је сакупљена грађа о југоисточној Европи, посебно Југлославије, Бугарске и Румуније. Након једног оствареног и радом испуњеног живота, проф. др Шерер, заслужни научник и ратоборни истраживачки дух, преминуо је 14. јануара 2015. године у Грацу“.

Тако је један Обровчан, а са њим и Обровац ушао у историју културе народа ових простора и зато Ти Тони од свег срца ДАНКЕ!

Одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“, Леонард Немет