Рестаурација иконостаса у Светојованском храму

Као што је већ познато, у току су радови на рестаурацији и конзервацији иконостаса у Храму рођења Светог Јована Крститеља у Бачкој Паланци. Посао је започет у фебруару ове године, а како је тада речено цео посао би требао да траје годину и по дана. 

Наведене радове изводе Драгана и Александар Пулетић, консерватори-рестауратори из Сремских Карловаца, а радове надзире Покрајински завод за заштиту споменика културе. Како је раније за Недељне новине изјавила Драгана Пулетић, посао је изузетно захтеван и обиман, па су неке од икона морале бити скинуте јер су захтевале посебан начин рада. Ових дана иконе су враћене, те је сада комплетан горњи део иконостаса завршен.

-Рад на рестаурацији иконостаса је подељен у више фаза и оно што је урађено јесте прва фаза, тачније горњи и средњи део. На реду је доњи део, с тим да има још неких детаља који треба да се дораде. У току ове недеље рестауратори долазе да преузму двери и остале делове, а поред тога остало је да се ураде певнице, и лева и десна као и епископски и Богородичин трон. Такође треба да се уради и гроб Христов, тако да не можемо рећи да је готово, има још да се ради, а ми наравно позивамо људе да, колико су у могућности, помогну својим прилозима ове радове, рекао је Недељне новине ђакон у Светојованском храму, Бранко Батало.

Он додаје да је доста хемијских процеса саставни део рестаурације како би се скинуле наслаге дима са икона, те да би се могло рећи да је читав посао тек на половини.

Након обнове иконостаса остаје још да се обнове и унутрашња врата чиме ће бити завршена реконструкција храма која је почела 2013. године.

Једнобродну барокну цркву са звоником, посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља, зидали су 1783. мајстори Јосиф Циглер и Ернест Харле. Раскошни иконостас, украшен мноштвом мотива пуних стилизованих облика, минуциозних у обради, рад је дрворезбара Георгија Девића из Бачке Паланке. Исти аутор извео је дрворезбарске радове на свећњацима испред иконостаса и на Христовом гробу. Осликавање иконостаса обавио је 1811. Григорије Јездимировић, мајстор познобарокног опредељења, склон класицистичкој обради монументалних религиозних композиција. Овом сликару приписује се и зидна слика Саваота у слави, у своду над солејом. Христов гроб осликао је Константин Пантелић 1836. године.

Д. Ј. Бујак