Русија је обећана земља

Јелена Марић, млада новинарка из Бачке Паланке основне студије журналистике завршила је на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду. Школовање је наставила у Русији, а онда се тамо и запослила. Јелену можемо да гледамо на телевизији РТ Балкан где свакодневно извештава на тему геополитичких дешавања.

У интервјуу за „Недељне новине“ Јелена је говорила о школовању, раду и животу у Русији.

Након завршених основних студија у Новом Саду, школовање си наставила у Русији. Засто баш Русија, како си се одлучила на тај корак? У ком граду живиш и који универзитет је у питању?

Првенствено, оно чиме сам се водила при одабиру наставка својих студија био је квалитет образовања. Будући да је журналистика професија која изискује вечно трагање за новим, истраживање и широке погледе на свет, одлучила сам да ћу магистарске студије наставити у иностранству. У том периоду се мој близак пријатељ Душан Нешић, са којим сам одрасла, већ налазио у Русији, на студијама. Сатима смо слушали његове импресије и одушевљеност свиме што је доживео тамо. Није ми требало много времена и премишљања да одлучим како ћу кренути његовим стопама. Са друге стране, Русију сам увек доживљавала као своју обећану земљу, свој будући други дом. Култура, уметност, научна достигнућа ове земље одувек су ме привлачиле, а поред тога, знала сам колико смо историјски повезани са Русима и колико нас тај народ воли и поштује, као и ми њих. Све те нијансе љубави према Русији инспирисале су ме да се упустим у читав процес студирања у Москви. У руску престоницу сам дошла у октобру 2021. године. Уписала сам магистарске студије Међународне журналистике на универзитету Пријатељство народа Патриса Лумумбе у Москви, РУДН. Годину дана сам похађала такозвани „припремни факултет“ у оквиру ког сам усавршавала руски језик јер се магистратура коју сам уписала одвијала на руском. Након припремне године кренула сам на магистарске студије које у Русији обично трају две године. И то је била најбоља одлука коју сам тад могла да донесем.

Испричај нам како изгледа живот у Русији са аспекта школовања, свакодневног живота и рада.

Када сам тек дошла на РУДН прво што ме је дојмило био је однос професора према студентима. Иако ми је тад све било ново и необично, нисам се осећала као странац, ни тада ни сада, после скоро пет година живота у Москви. Оно по чему се дефинитивно разликује руски систем образовања од оног који познајемо у Србији јесте то што се много више пажње посвећује научно-истраживачком раду. Током читаве три године студирања имала сам прилику да објављујем своје научне радове, учествујем на конференцијама, различитим предавањима и студентским разменама. Поред тога, имала сам одличне менторе на катедри, подржавали су моје идеје и давали ми одличне смернице како да напишем своју магистарску дисертацију. Генерално се у Русији много улаже у образовање и науку, и оно што је најважније, труд и ангажовање се и те како награђује. Што се пак тиче свакодневног живота, Москва је изузетно брз град где радни дан обично траје од јутра до вечери. Такође, све је приступачно. Од културних дешавања, забавних и образовних садржаја, транспорта, све је изузетно добро организовано. И оно што је за мене изузетно важно, без обзира што је Москва метропола, она је савршено чиста, уређена, инфтраструктурно одлично организована и има много паркова природе. Имала сам прилику да посетим и друге градове Русије, од Јекатеринбурга, Санкт Петербурга, Волгограда па све до Владивостока. Руси су праве патриоте које воле своју земљу, чувају је, не заборављају на своју историју и цене своју културу и уметност.

Мало је периода кроз историју када новинарство није било професија која се суочавала са бројним изазовима. Упореди нам бављење новинарством у Србији и Русији?

Прави новинар ће се односити професионално према свом позиву где год се налазио, било да је то Бачка Паланка или Москва. Наравно, нема сумње да се у мом личном примеру, обим и сложеност посла значајно повећао. Поред тога, ту је и огромна одговорност која мора да стоји иза сваке изговорене реченице пред камерама, будући да се бавимо темама од изузено глобално важног, геополитичког и културолошког значаја. Захваљујући послу којим се бавим имала сам прилику да видим невероватне ствари. Од највећег брода ледоломца Совјетског Савеза који је усидрен у Мурманску па све до лансирања свемирске рекете са првог и највећег космодрома Бајконур. Веома сам захвална и срећна због тога.

Где тренутно радиш, на којој позицији, како изгледа твој радни дан?

Тренутно радим као новинар и репортер на телевизији РТ Балкан, у Москви. У зависности од обавеза радни дан ми често почиње у раним јутарњим часовима када се припремам за прво јутарње укључење у програм. Наравно, уз јутарњу кафу иде неизоставно читање медија, како руских тако и српских и страних. Истовремено, обавезно пратим како су колеге из других редакција извештавали о различитим темама. То су обавезни моменти, без тога мој дан не може да почне. За јутарњи ливе обично одлазимо на терен на различите интересантне локације у Москви, у зависности од теме којом се бавим тог дана. Након завршеног укључења у јутарњи програм могу да одем на неку другу локацију или студио са сниматељском екипом где се бавимо снимањем репортажа, интервјуа или других формата. Често присуствујем различитим састанцима и брифинзима на највишем државном нивоу са којих накнадно извештавам у вечерњим Вестима. Много времена проводим у припреми, истраживању, смишљању и концепцији тема којима се бавим, оне су веома често геополитичке тематике и захтевају прецизност и јасноћу изражавања. После сваког снимања бавим се својим материјалима, поново преслушавам, гледам, пишем текст за монтажу прилога или интервјуа. Све то неопходно је завршити брзо и квалитетно. Оно што је карактеристично за новинарство јесте да посао не можеш оставити у канцеларији, он је са тобом и кад се камере угасе, јер се добра прича налази на сваком кораку ако умеш да је приметиш и испричаш.

Да ли сматраш да си остварила своје пословне циљеве или идеш даље?

Човек учи и усавршава се док је жив. То је и суштина постојања. Сматрам да сам изабрала правилно место где ћу градити своју каријеру. Тренутно се налазим баш тамо где треба да будем и поносна сам што сам део овог снажног и храброг колектива, како у Београду тако и у Москви.

Д. Ј. Бујак